Категорија: Остале информације

У Србији је данас почела грејна сезона за коју су топлане спремне, иако нису обезбедиле довољно енергената за целу сезону па ће им и ове зиме бити потребна помоћ Републичких робних резерви.

Топлане су технички спремне и раде на обезбеђивању потребне количине мазута, гаса и угља како не би било прекида и проблема у испорукама топлотне енергије током грејне сезоне, изјавио је Тањугу председник Удружења топлана Србије Милован Лечић.

Проблема са грејањем би, како је најавио, могла имати топлана у Прибоју, због недовољно енергената. У Београду је грејање почело пошто су сви предвиђени радови на систему даљинског грејања завршени и „Београдске електране“ имају довољно свих врста енергената. 

Сви топлотни извори „Београдских електрана“ ће испоручивати топлотну енергију корисницима од шест до 22 часа, а недељом од седам до 22 часа. Више од 300 специјализованих екипа спремно је да у главном граду у предвиђеном року отклања појединачне рекламације корисника.

И топлане у Војводини су спремне за грејну сезону. Грејна сезона у Новом Саду почела је пре пет дана и од када више од 100.000 потрошача има топле домове. „Топлана“ у Краљеву такође је потпуно спремна за 15. октобар и званичан почетак грејне сезоне, потврдио је Тањугу директор тог предузећа Драган Арсенијевић.

У Краљеву су набављене довољне количине мазута и гаса и „Топлана“ је међу неколико таквих погона у Србији које немају дуговања, при чему је током лета замењено и 2,5 километра топловода. Директор топлане у Прибоју Зоран Спајић изјавио је Тањугу да би грејање у том граду ипак данас могло почети, у поподневним часовима или најкасније у недељу. 

Директор Пајић је, међутим, казао да ће у Прибоју мазута бити довољно за грејање само до 25. октобра и да је после тога локалној топлани неопходна помоћ робних резерви.

(Танјуг)

Представници борске „Топлане“ и „Енергетике“ из Љубљане, потписали су уговор о пословно техничкој сарадњи. 

По речима директора љубљанске „Енергетике“ Хрвоја Драшковића, ова сарадња ће бити од обостране користи, јер се тиме лакше може доћи до европских фондова намењених за осавремењивање топлана и енергана, јер је за тако нешто неопходно да постоји сарадња са неком од земаља из Европске уније.

Директор борске „Топлане“ Живорад Петровић сматра да је потписивање овог уговора почетни корак и да ће се сарадња са „Енергетиком“ у наредном периоду ширити у обостраном интересу.

Један од иницијатора успостављања сарадње привредника из Бора и Словеније било је Удружење словенаца у Бору „Драго Чех“.

Како бисте угодно и безбрижно дочекали зимске дане, препоручујемо да проведете проверу вашег система за грејање. Поред тога, како трошкови за грејање у просеку износе 35 – 50 % укупних режијских трошкова, редовном контролом и оптимизацијом ти трошкови би могли бити знатно мањи.Како извршити проверу система за грејање. 

Настави са читањем „Оптимизујте ваш систем грејања“

ТОПЛАНЕ у Србији спремне су за почетак грејне сезоне, енергената има довољно, а Влада Србије је одлучила да не дозволи поскупљење гаса, па не би требало да буде ни захтева за повећање цена грејања. Хоће ли тако и бити – остаје да се види.

Председник Удружења топлана Србије Милован Лечић потврдио је да је ремонт у свим топланама при крају, а да ће од 1. октобра почети топле пробе. Уколико буде потребно, радијатори ће бити топли већ од 15. октобра, када и званично почиње грејна сезона.

– Око 90 одсто топлана има резерве енергената за 15 дана, а само две или три немају резерве – каже Лечић, који очекује да ће опет у помоћ прискочити Републичке робне резерве. – Топлане ће, по свему судећи, морати да репрограмирају дуг према Робним резервама за мазут из претходне грејне сезоне.

Највећи проблем топлана представља диспаритет између раста цена енергената и грејања, што се мора исправити, али одлуку о поскупљењу грејања треба да донесу локалне самоуправе као власници топлана. По Лечићу, грађани топланама тренутно дугују између 80 и 90 милиона евра, а велики број њих ни 2010. није ускладио цене грејања са растом цена енергената.
Директор Дирекције Електропривреде Србије за трговину електричном енергијом Драган Влаисављевић нагласио је да је ЕПС спреман за грејну сезону, која почиње 15. октобра и додао да ће то јавно предузеће стабилно снабдевати потрошаче струјом.

– Ремонти термоелектрана, у које ће бити уложено око 300 милиона евра, завршиће се до 1. новембра, угља на депонијама има довољно и термоелектране ће радити максималном снагом. ЕПС ће због све веће потрошње струје за грејање, јер је њена цена ниска, и ове зиме морати да увезе струју која ће бити отприлике на истом нивоу као и претходних година. Просечна дневна потрошња струје износи око 80 милиона киловат-часова, а током једног зимског дана она премашује 120 милиона – каже Влаисављевић.

То значи да ће око 30 одсто капацитета ЕПС бити ангажовано за потребе грејања, али ће и поред тога увоз струје бити повећан уколико потрошња буде већа.
У свим рудницима у Србији, Колубари, Костолцу, Ресавици, Ковину има довољно угља за предстојећу грејну сезону, коју дочекују спремно, потврдио је помоћник министра за рударство Зоран Теодоровић. Он наводи да ће ЕПС обезбедити 400.000 тона угља, Ресавица око 240.000 тона, а Ковин 100.000 тона.

– И „Србијагас“ је спреман за грејну сезону – каже директор сектора за развој Милан Здравковић, подсетивши на то да Србија увози 90 одсто потребних количина тог енергента. – У случају неке гасне кризе, из подземног складишта Банатски двор је могуће снабдевати потрошаче којима је то најпотребније, количинама од три милиона кубних метара дневно.

 

 

НАЈВЕЋИ ТРОШКОВИ
ПРЕДСТАВНИК Агенције за енергетику Аца Вучковић каже да ће највеће трошкове за грејање у предстојећој зимској сезони имати домаћинства која користе лож-уље и електричну енергију директно, без акумулације, у грејним телима и котловима за етажно грејање. Та домаћинства ће, према његовим речима, за грејање стана од 60 квадрата током сезоне морати да издвоје око 142.000 динара за лож-уље или 122.000 динара за електричну енергију. Најјефтиније грејање имаће они који користе термоакумулационе пећи и угаљ.

Извор: Вечерње новости

 

 

Београд – Најмање трошкове за грејање током зимске сезоне имаће домаћинства која се греју на угаљ и дрва која ће за шест месеци морати да издвоје око 47.000 динара.

Најмање се исплати грејати се на природни гас, који ће једно домаћинство за сезону коштати 51.000 динара. Од јесени се, међутим, очекују и нова поскупљења енергената, и то угља и гаса, па је препоручљиво да они који могу, набаве огрев већ сада.

Они који пропусте прилику да то ураде у летњим месецима, суочиће се са вишим ценама, али и несташицама, које по правилу почињу на стовариштима у новембру, када је тражња много већа. Продавци најављују да ће ове године бити мање угља из Колубаре, али оно што је још лошија вест јесте да ће ова врста угља од октобра бити још скупља.

Колубарски лигнит биће скупљи 9,7 одсто од 1. октобра. Ово није и прво поскупљење колубарског угља за ову годину. Овај енергент поскупео је већ 1. марта за 20 одсто, а пре тога у августу 2009. године за око 10 одсто. 

Према подацима о малопродајној понуди у Србији, тона угља “колубара” је пре најновијег поскупљења коштала између 4.900 и 5.500 динара, а “сушене колубаре” 10.500 – 11.000 динара. Са друге стране,многи грађани одлучују да се греју на дрва, а за метар овог огрева у зависности од врсте, треба издвојити од 4.000 до 4.500 динара.

Када је природни гас у питању, Влада је решена да не дозволи поскупљење од око 30 одсто колико тражи Србијагас. Поскупљење се очекује у септембру, и требало би да износи око 15 одсто. 

Генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић каже да ће Влада Србије, заједно са тим предузећем, морати да пронађе начин како да буде решено питање осам милијарди динара дуговања даљинских система грејања, будући да није дошло до реалног поскупљења цене гаса. 

„Влада ће поново морати са Србијагасом да изнађе начин како да заштити стандард становништва, али и да буде решено питање дугова. Даљински системи грејања у овом тренутку дугују осам милијарди динара“, рекао је он. Према Бајатовићевим речима, Србијагас те паре нема, и мораће поново да се кредитно задужује како би “прескочила” следећу сезону. 

Поскупљење гаса повућиће за собом и више цене централног грејања, што су већ најавили из Удружења топлана Србије. „Ако гас драстично поскупи, онда ће и топлане морати да усагласе цене грејања да би могле да функционишу“, изјавио је Милован Лечић, председник овог удружења.

Било како било, грађанима Србије остаје да се припреме за зиму и одлуче на који ће се енергент грејати. Како сада ствари стоје најјефтиније ће бити на дрва, али још није извесно шта ће још од енергената до зиме поскупети. За сада се зна да ће најјефтинији, колубарски угаљ од октобра бити скупљи за око 1.000 динара, док струја вероватно неће поскупљивати ове године.

Електрична енергија поскупела је већ у 2011. у марту месецу и то за око 13 одсто, па се не очекује да Влада одобри још једно поскупљење пре краја наредне грејне сезоне.
ИЗВОР: БЛИЦ