СЕЗОНА набавке огрева за предстојећу зиму је почела. Најјефтинији и најтраженији домаћи угаљ на тржишту – сирова ”колубара” – од јесени ће бити скупља за бар 1.000 динара по тони на стовариштима, па грађани користе прилику да га купе по старој цени. На стовариштима у Србији има довољно дрва и угља, а на појединима, због гужве, већ се праве и листе чекања.

Према рачуници Агенције за енергетику, цене угља сада су веће од 17 до 28,1 одсто у односу на прошлу годину. Тако ће грађани, који се греју на сирови лигнит, за следећу зиму платити 47.400 динара. Највише ће плаћати, показује рачуница, домаћинства која буду користила угаљ из Бановића, јер ће за предстојећу грејну сезону морати да плате – 49.100 динара.

Цена сировог и сушеног угља из ”Колубаре” од 1. октобра биће већа за 9,7 одсто. Управа овог басена одлучила је да подигне цене, али наводи да не очекује поскуљење огрева у малопродаји.

– Ценовнике формирамо само у односу на набавне цене – каже Смиља Чубуровић, власница београдског стоваришта огрева ”Крека”. – Тако ће и огрев из Колубаре поскупети за око 1.000 динара по тони. Последњих дана имамо све више купаца, па правимо спискове испоруке за наредна три дана.

И продавци огрева у Новом Саду имају довољно залихе за све, али праву сезону за продају огревног дрвета и угља очекују у септембру и октобру. Огревно тврдо дрво лишћара, буква, граб, багрем и храст може да се набави по цени од 4.000 до 4.500 динара динара по кубику, док је меко дрво тек нешто јефтиније.

Тона сирових ”вреоца” кошта 5.900 динара, док сушених стаје 11.300 динара. Угља из Костолца стаје око 6.000 динара. Камени угаљ из Бановића и ”руски камени” тек се очекује и њихова цена неће бити нижа од 14.500 динара до 18.000 динара за тону.

ПОТРАЖЊА СВЕ ВЕЋА 
У Нишу за сада има довољно свих врста чврстог огрева и из дана у дан потражња се повећава. У највећем стоваришту ”Инекс Морави”, тона сировог лигнита стаје 7.700 динара, а сушеног 10.500 динара. Мрки угаљ из рудника ”Соко”, ”Јасеновац” или ”Рембас” кошта од 11.000 до 13.000 по тони, док онај из Бановића вреди 14.000. Најскупљи је руски угаљ, и за тону треба издвојити око 16.000 динара. На овом стоваришту је могуће одложено плаћање на шест до осам рата.

 

ШКУНДРИЋ: ТОПЛАНЕ УШТЕДЕЛЕ ОД 1,7 МИЛИОНА ЕВРА ПРОГРАМОМ КFW БАНКЕ – 

Саветник премијера Србије за енергетику Петар Шкундрић рекао је јуче да је реализацијом прве три фазе програма Рехабилитација система даљинског грејања остварена уштеда топлотне енергије од 37.000 мегаватчасова (МЊх), или око 1,7 милиона евра

Шкундрић је нагласио да улагање у топлане у Србији има и еколошки ефекат, јер је емисија угљен-диоксида смањена за 10.000 тона годишње.

Шкундрић је рекао да је кроз програм Рехабилитација система даљинског грејања вредан 35,5 милиона евра, немачка развојна „КфЊ банка“, уз гаранције владе у Берлину, пласирала 12 милиона евра меког кредита и осам милиона евра гранта.

Локалне самоуправе и топлане су уложиле око 10 милиона евра, а субвенције владе Србије износе 5,5 милиона евра.

Ово је један од најбољих финансијских аранжмана између Савезне Републике Немачке и Србије, оценио је Шкундрић, који је указао да је „Немачка наш најважнији економски партнер у Европи“.

Шкундрић је нагласио да је 30. септембра потписан уговор и за четврту фазу овог програма, која ће обухватити 18 градова и ангажовати 45 милиона евра КфЊ банке, 9,2 милиона евра Владе Србије, као и средства локалних самоуправа.

Преузето са сајта http://www.biznisnovine.com

БЕОГРАД, јул 2011. Скупштина Србије усвојила је крајем јула Закон о енергетици, који предвиђа либерализацију свих сегмената енергетског тржишта у Србији. Тиме је испуњен још један од услова на путу наше земље ка Европској унији (ЕУ), саопштено је из Владе Републике Србије.

Нови закон о енергетици омогућиће либерализацију енергетског тржишта Србије и повећати овлашћења Агенцији за енергетику, што ће довести до раста цена електричне енергије у земљи, изјавио је данас Тањугу председник Удружења за енергетику Привредне коморе Србије Слободан Петровић.

Један од циљева новог закона који се, према његовој оцени, не разликује много од оног из 2004. године, је да створи простор за либерализацију енергетског тржишта Србије, посебно у области електричне енергије, што је Србија преузела као обавезу када је потписала споразум са Енергетском заједницом југоисточцне Европе.

Закон о енергетици, који је пре два дана усвојила Скупштина Србије, предвиђа почетак либерализације тржишта електричне енергије већ од 2013. године, а потпуно отварање тржишта од 2015. Тада ће, осим великих, такозваних квалификованих купаца, и мали потрошачи и домаћинства имати право да купују струју од различитих снабдевача на тржишту.

Петровић је подсетио да је тржиште нафтних деривата у Србији либерализовано од почетка ове године и да се цене деривата не разликују значајније у односу на окружење, док је електрична енергија код нас дупло јефтинија него у окружењу, а чак неколико пута у односу на поједине земље западне Европе.

„Ми бисмо требали да постепено повећавамо цене струје, јер се до сада преко ниских цена електричне енергије водила социјална политика,“ оценио је Петровић и подсетио да ће Агенција за енергетику, без сагласности Владе Србије, од 1. октобра 2012. одређивати цене електричне енергије и гаса.

Та агенција је основана као независна институција пре више од пет година и њена улога је да објективно регулише тржиште и процени до ког нивоа треба да се крећу цене енергената, подсетио је Петровић.

Он је указао да квалификовани купци у Србији, који имају право да бирају на тржишту, и сада купују искључиво од Електропривреде Србије, јер је домаћа електрична енергија најјефтинија.

„Оваквом политиком цена електричне енергије уништавамо једини здрав систем у земљи и смањујемо му вредност. Влада може да води социјалну политику преко ЕПС-а кроз ниже цене струје, али онда мора да надокнади оно што је тај привредни систем изгубио, јер му није дозвољено да има реалну цену струје“, рекао је Петровић.

Одговарајући на питање да ли је ЕПС спреман за отворену тржишну утакмицу и конкуренцију, која ће делимично наступити од 2013.

Петровић је рекао да се тако нешто планира од раније и да се свесно улази у тај процес, али да би ЕПС био још спремнији да му је дозвољено формирање реалне цене електричне енергије.

ЕПС тада неће бити јавно предузеће, већ ће морати да постане деоничарско или акционарско друштво са већинским власништвом државе, нагласио је он и додао да су код нас већ годинама у току реформа и реструктурирање енергетског сектора, што предвиђа нови закон.

Направљена је вертикална организација ЕПС-а, а укидање производње струје као делатности од јавног значаја је потребно ради тржишног пословања, навео је он и подсетио да ће преносна мрежа и дистрибуција остати делатности од јавног значаја, а да ће конкуренција бити уведена у област производње струје.

Наше електране су, како је указао Петровић, веома ефикасне и добро раде, у њих је много уложено и ни по чему се не разликују од других европских електрана, па ће оне умети да се снађу када наступи либерализација тржишта.

Он, међутим, сматра да ће бити извесних продужења рокова када је реч о потпуној либерализацији тржишта електричне енергије јер ће политичари тежити да задрже постојеће стање и да воде социјалну политику преко цена струје, одлажући либерализацију до уласка Србије у Европску унију.

Када је реч о одредбама закона које подстичу улагања у обновљиве изворе, Петровић је казао да томе највише доприноси „фид-ин“ тарифа, чије важење не би требало продужавати више од 12 година, али и нагласио да су код нас и даље дуге бирократске процедуре јер је инвеститору потребно да прикупи око 200 различитих докумената да би почео да производи струју из обновљивих извора.

Преузето од (Еconomy.rs, Танјуг 31. јул 2011.)

Закон можете преузети са нашег сајта, на веб адреси http://toplanabor.com/http://toplana.rs/wp-content/uploads/2012/09/materijali/zakon-o-energetici.pdf.pdf

Гласило Пословног удружења „Топлане Србије`, ТОПС у броју 44 доноси следеће наслове

–       Кашњење у враћању дугова,

–       Неизвесна припрема сезоне

 

Настави са читањем „Изашао 44. број листа топлана Србије“

Бор – Гуссинг Ренеwабле Енергy ГмгХ (ГРЕГ) – Европски центар за обновљиву енергију из Гисинга у Аустрији заједно
са Рударско-топионичарским басеном Бор градиће заједничко постројење за производњу енергије из обновљивих извора, што је потврђено потписивањем Меморандума о разумевању који су парафирали генерални директор борског комбината бакра Благоје Спасковски, председник општине Бор Небојша Виденовић и већински власник ГРЕГ-а Михаел Диханд.

Ова аустријска фирма развила је технологију добијања топлотне, електричне енергије, гаса и дизел горива од свега што је органског порекла – отпадно дрво и угаљ, угљена прашина, детелина, кукуруз, силажа, комунални отпад, а Михаел Диханд дошао је у Бор и да упозна област у којој би инсталирао прво постројење.

– Иницијатива ће помоћи да се ова област развије, а нама да даље развијамо технологију. Ми у Аустрији не можемо да је дистрибуирамо зато што имамо мањак људи, али ћемо овде моћи да их пронађемо и обучимо јер намеравамо да је проширимо кроз целу југоисточну Европу, чак и изван њених граница – рекао је већински власник ГРЕГ-а истичући да ће овој области бити обезбеђена преко потребна енергетска сигурност, трошкови увоза енергије били би смањени за 60 процената, а Бор би постао центар за дистрибуцију енергије из обновљивих извора за југоисточну Европу.

– Материјални инпути – шуме, нарочито у околини Мајданпека, рурално земљиште у долини Тимока, површине изнад болнице које припадају РТБ-у, кривељско, борско, церовско и мајданпечко јаловиште, која се, захваљујући средствима Светске банке врло брзо могу претворити у плодне површине са брзорастућим дрвећем као извором енергије, објашњење су зашто ће баш у Бору бити грађено ово постројење – сматра први човек РТБ Бор Благоје Спасковски, напомињући и добре локације друмског, железничког, речног и авио саобраћаја и постојеће људске ресурсе као велико богатство.

АУТОР: Ј. Б. КРЕЧКОВИЋ