Београд – Најмање трошкове за грејање током зимске сезоне имаће домаћинства која се греју на угаљ и дрва која ће за шест месеци морати да издвоје око 47.000 динара.

Најмање се исплати грејати се на природни гас, који ће једно домаћинство за сезону коштати 51.000 динара. Од јесени се, међутим, очекују и нова поскупљења енергената, и то угља и гаса, па је препоручљиво да они који могу, набаве огрев већ сада.

Они који пропусте прилику да то ураде у летњим месецима, суочиће се са вишим ценама, али и несташицама, које по правилу почињу на стовариштима у новембру, када је тражња много већа. Продавци најављују да ће ове године бити мање угља из Колубаре, али оно што је још лошија вест јесте да ће ова врста угља од октобра бити још скупља.

Колубарски лигнит биће скупљи 9,7 одсто од 1. октобра. Ово није и прво поскупљење колубарског угља за ову годину. Овај енергент поскупео је већ 1. марта за 20 одсто, а пре тога у августу 2009. године за око 10 одсто. 

Према подацима о малопродајној понуди у Србији, тона угља “колубара” је пре најновијег поскупљења коштала између 4.900 и 5.500 динара, а “сушене колубаре” 10.500 – 11.000 динара. Са друге стране,многи грађани одлучују да се греју на дрва, а за метар овог огрева у зависности од врсте, треба издвојити од 4.000 до 4.500 динара.

Када је природни гас у питању, Влада је решена да не дозволи поскупљење од око 30 одсто колико тражи Србијагас. Поскупљење се очекује у септембру, и требало би да износи око 15 одсто. 

Генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић каже да ће Влада Србије, заједно са тим предузећем, морати да пронађе начин како да буде решено питање осам милијарди динара дуговања даљинских система грејања, будући да није дошло до реалног поскупљења цене гаса. 

„Влада ће поново морати са Србијагасом да изнађе начин како да заштити стандард становништва, али и да буде решено питање дугова. Даљински системи грејања у овом тренутку дугују осам милијарди динара“, рекао је он. Према Бајатовићевим речима, Србијагас те паре нема, и мораће поново да се кредитно задужује како би “прескочила” следећу сезону. 

Поскупљење гаса повућиће за собом и више цене централног грејања, што су већ најавили из Удружења топлана Србије. „Ако гас драстично поскупи, онда ће и топлане морати да усагласе цене грејања да би могле да функционишу“, изјавио је Милован Лечић, председник овог удружења.

Било како било, грађанима Србије остаје да се припреме за зиму и одлуче на који ће се енергент грејати. Како сада ствари стоје најјефтиније ће бити на дрва, али још није извесно шта ће још од енергената до зиме поскупети. За сада се зна да ће најјефтинији, колубарски угаљ од октобра бити скупљи за око 1.000 динара, док струја вероватно неће поскупљивати ове године.

Електрична енергија поскупела је већ у 2011. у марту месецу и то за око 13 одсто, па се не очекује да Влада одобри још једно поскупљење пре краја наредне грејне сезоне.
ИЗВОР: БЛИЦ

СЕЗОНА набавке огрева за предстојећу зиму је почела. Најјефтинији и најтраженији домаћи угаљ на тржишту – сирова ”колубара” – од јесени ће бити скупља за бар 1.000 динара по тони на стовариштима, па грађани користе прилику да га купе по старој цени. На стовариштима у Србији има довољно дрва и угља, а на појединима, због гужве, већ се праве и листе чекања.

Према рачуници Агенције за енергетику, цене угља сада су веће од 17 до 28,1 одсто у односу на прошлу годину. Тако ће грађани, који се греју на сирови лигнит, за следећу зиму платити 47.400 динара. Највише ће плаћати, показује рачуница, домаћинства која буду користила угаљ из Бановића, јер ће за предстојећу грејну сезону морати да плате – 49.100 динара.

Цена сировог и сушеног угља из ”Колубаре” од 1. октобра биће већа за 9,7 одсто. Управа овог басена одлучила је да подигне цене, али наводи да не очекује поскуљење огрева у малопродаји.

– Ценовнике формирамо само у односу на набавне цене – каже Смиља Чубуровић, власница београдског стоваришта огрева ”Крека”. – Тако ће и огрев из Колубаре поскупети за око 1.000 динара по тони. Последњих дана имамо све више купаца, па правимо спискове испоруке за наредна три дана.

И продавци огрева у Новом Саду имају довољно залихе за све, али праву сезону за продају огревног дрвета и угља очекују у септембру и октобру. Огревно тврдо дрво лишћара, буква, граб, багрем и храст може да се набави по цени од 4.000 до 4.500 динара динара по кубику, док је меко дрво тек нешто јефтиније.

Тона сирових ”вреоца” кошта 5.900 динара, док сушених стаје 11.300 динара. Угља из Костолца стаје око 6.000 динара. Камени угаљ из Бановића и ”руски камени” тек се очекује и њихова цена неће бити нижа од 14.500 динара до 18.000 динара за тону.

ПОТРАЖЊА СВЕ ВЕЋА 
У Нишу за сада има довољно свих врста чврстог огрева и из дана у дан потражња се повећава. У највећем стоваришту ”Инекс Морави”, тона сировог лигнита стаје 7.700 динара, а сушеног 10.500 динара. Мрки угаљ из рудника ”Соко”, ”Јасеновац” или ”Рембас” кошта од 11.000 до 13.000 по тони, док онај из Бановића вреди 14.000. Најскупљи је руски угаљ, и за тону треба издвојити око 16.000 динара. На овом стоваришту је могуће одложено плаћање на шест до осам рата.

 

БЕОГРАД, јул 2011. Скупштина Србије усвојила је крајем јула Закон о енергетици, који предвиђа либерализацију свих сегмената енергетског тржишта у Србији. Тиме је испуњен још један од услова на путу наше земље ка Европској унији (ЕУ), саопштено је из Владе Републике Србије.

Нови закон о енергетици омогућиће либерализацију енергетског тржишта Србије и повећати овлашћења Агенцији за енергетику, што ће довести до раста цена електричне енергије у земљи, изјавио је данас Тањугу председник Удружења за енергетику Привредне коморе Србије Слободан Петровић.

Један од циљева новог закона који се, према његовој оцени, не разликује много од оног из 2004. године, је да створи простор за либерализацију енергетског тржишта Србије, посебно у области електричне енергије, што је Србија преузела као обавезу када је потписала споразум са Енергетском заједницом југоисточцне Европе.

Закон о енергетици, који је пре два дана усвојила Скупштина Србије, предвиђа почетак либерализације тржишта електричне енергије већ од 2013. године, а потпуно отварање тржишта од 2015. Тада ће, осим великих, такозваних квалификованих купаца, и мали потрошачи и домаћинства имати право да купују струју од различитих снабдевача на тржишту.

Петровић је подсетио да је тржиште нафтних деривата у Србији либерализовано од почетка ове године и да се цене деривата не разликују значајније у односу на окружење, док је електрична енергија код нас дупло јефтинија него у окружењу, а чак неколико пута у односу на поједине земље западне Европе.

„Ми бисмо требали да постепено повећавамо цене струје, јер се до сада преко ниских цена електричне енергије водила социјална политика,“ оценио је Петровић и подсетио да ће Агенција за енергетику, без сагласности Владе Србије, од 1. октобра 2012. одређивати цене електричне енергије и гаса.

Та агенција је основана као независна институција пре више од пет година и њена улога је да објективно регулише тржиште и процени до ког нивоа треба да се крећу цене енергената, подсетио је Петровић.

Он је указао да квалификовани купци у Србији, који имају право да бирају на тржишту, и сада купују искључиво од Електропривреде Србије, јер је домаћа електрична енергија најјефтинија.

„Оваквом политиком цена електричне енергије уништавамо једини здрав систем у земљи и смањујемо му вредност. Влада може да води социјалну политику преко ЕПС-а кроз ниже цене струје, али онда мора да надокнади оно што је тај привредни систем изгубио, јер му није дозвољено да има реалну цену струје“, рекао је Петровић.

Одговарајући на питање да ли је ЕПС спреман за отворену тржишну утакмицу и конкуренцију, која ће делимично наступити од 2013.

Петровић је рекао да се тако нешто планира од раније и да се свесно улази у тај процес, али да би ЕПС био још спремнији да му је дозвољено формирање реалне цене електричне енергије.

ЕПС тада неће бити јавно предузеће, већ ће морати да постане деоничарско или акционарско друштво са већинским власништвом државе, нагласио је он и додао да су код нас већ годинама у току реформа и реструктурирање енергетског сектора, што предвиђа нови закон.

Направљена је вертикална организација ЕПС-а, а укидање производње струје као делатности од јавног значаја је потребно ради тржишног пословања, навео је он и подсетио да ће преносна мрежа и дистрибуција остати делатности од јавног значаја, а да ће конкуренција бити уведена у област производње струје.

Наше електране су, како је указао Петровић, веома ефикасне и добро раде, у њих је много уложено и ни по чему се не разликују од других европских електрана, па ће оне умети да се снађу када наступи либерализација тржишта.

Он, међутим, сматра да ће бити извесних продужења рокова када је реч о потпуној либерализацији тржишта електричне енергије јер ће политичари тежити да задрже постојеће стање и да воде социјалну политику преко цена струје, одлажући либерализацију до уласка Србије у Европску унију.

Када је реч о одредбама закона које подстичу улагања у обновљиве изворе, Петровић је казао да томе највише доприноси „фид-ин“ тарифа, чије важење не би требало продужавати више од 12 година, али и нагласио да су код нас и даље дуге бирократске процедуре јер је инвеститору потребно да прикупи око 200 различитих докумената да би почео да производи струју из обновљивих извора.

Преузето од (Еconomy.rs, Танјуг 31. јул 2011.)

Закон можете преузети са нашег сајта, на веб адреси http://toplanabor.com/http://toplana.rs/wp-content/uploads/2012/09/materijali/zakon-o-energetici.pdf.pdf

Гласило Пословног удружења „Топлане Србије`, ТОПС у броју 44 доноси следеће наслове

–       Кашњење у враћању дугова,

–       Неизвесна припрема сезоне

 

Настави са читањем „Изашао 44. број листа топлана Србије“

Бор – Гуссинг Ренеwабле Енергy ГмгХ (ГРЕГ) – Европски центар за обновљиву енергију из Гисинга у Аустрији заједно
са Рударско-топионичарским басеном Бор градиће заједничко постројење за производњу енергије из обновљивих извора, што је потврђено потписивањем Меморандума о разумевању који су парафирали генерални директор борског комбината бакра Благоје Спасковски, председник општине Бор Небојша Виденовић и већински власник ГРЕГ-а Михаел Диханд.

Ова аустријска фирма развила је технологију добијања топлотне, електричне енергије, гаса и дизел горива од свега што је органског порекла – отпадно дрво и угаљ, угљена прашина, детелина, кукуруз, силажа, комунални отпад, а Михаел Диханд дошао је у Бор и да упозна област у којој би инсталирао прво постројење.

– Иницијатива ће помоћи да се ова област развије, а нама да даље развијамо технологију. Ми у Аустрији не можемо да је дистрибуирамо зато што имамо мањак људи, али ћемо овде моћи да их пронађемо и обучимо јер намеравамо да је проширимо кроз целу југоисточну Европу, чак и изван њених граница – рекао је већински власник ГРЕГ-а истичући да ће овој области бити обезбеђена преко потребна енергетска сигурност, трошкови увоза енергије били би смањени за 60 процената, а Бор би постао центар за дистрибуцију енергије из обновљивих извора за југоисточну Европу.

– Материјални инпути – шуме, нарочито у околини Мајданпека, рурално земљиште у долини Тимока, површине изнад болнице које припадају РТБ-у, кривељско, борско, церовско и мајданпечко јаловиште, која се, захваљујући средствима Светске банке врло брзо могу претворити у плодне површине са брзорастућим дрвећем као извором енергије, објашњење су зашто ће баш у Бору бити грађено ово постројење – сматра први човек РТБ Бор Благоје Спасковски, напомињући и добре локације друмског, железничког, речног и авио саобраћаја и постојеће људске ресурсе као велико богатство.

АУТОР: Ј. Б. КРЕЧКОВИЋ