Кредити за енергетску ефикасност зграда

Министар животне средине, рударства и просторног планирања Србије Оливер Дулић изјавио је данас да ће влада у марту усвојити уредбу о помоћи у подизању енергетске ефикасности објеката за шта је предвидјено 1,3 милијарде динара.

„Држава ће на тај начин почети помоћ у финансирању уградње прозора, врата, замене столарије, уградње котлова, коришћење термалних пумпи и коришћење обновљивих извора енергије како би се повећала енергетска ефикасност у зградарству“, рекао је Дулић на отварању Медјународног сајма и конференције о зеленој градњи у Београду.

Он је казао да ће тај модел омогућити породицама и јавним установама које буду узимале субвенционисане кредите уштеду у односу на рачуне које плаћају за коришћење енергије за грејање и хладјење.

„Да би се данас заменили сва врата и прозори у Србији потребна је инвестиција од 2,2 милијарде евра, а да би се обложиле све зграде и фасаде у земљи са прихватљивим еколошким материјалима потребно је око 840 милиона евра“, рекао је Дулић.

Додао је да су то огромне инвестиције које државу и градјане очекују у наредним деценијама, али је додао да „то не мора да буде обавезно само трошка за градјане јер ће држава покушати да успостави систем који ће им помоћи да то спроведу у дело“.

Државни секретар у Министарству за заштиту животне средине Немања Комазец казао је да ће од 1,3 милијарде динара предвидјење за енергетску ефикасност у зградарству милијарда бити намењена локалним самоуправама у виду бесповратних средстава за пројекте подизања енргетске ефикасности јавних установа.

„Средства која добију локалне самоуправе моћи ће да се користе за пројекте реконструкције и адаптације објеката за јавне намене“, рекао је Комазец.

Он је навео да ће преосталих 300 милиона динара бити искоришћено за субвенционисање камата за кредите које градјани буду узимали за адаптацију и реконструкцију њихових објеката.

Додао је да постоје два начина субвенционисања камате за градјане односно да ће за динарске кредите субвенционисано бити десет посто од укупне камате на годишњем нивоу, а еврима пет одсто од каманте која се буде давала на годишњем нивоу.

Према речима Комазеца, након усвајања уредбе биће расписан јавни позив за заинтересоване банке које желе да одобравају кредите за енерергетску ефикасност као и јавни позив за локалне самоуправе за пријаву пројекта за енергетску ефикасност јавних објеката.

Moдeрнизaциja систema грejaњa у Србиjи

Пoчeлa je рeaлизaциja чeтвртe фaзe мoдeрнизaциje систeмa дaљинсkoг грejaњa у Србиjи, уkупнe врeднoсти 66,3 милиoнa eврa, у okвиру koje ћe бити рeвитaлизoвaнo 18 тoплaнa у нaрeднe чeтири гoдинe.Oвe рaдoвe дaнaс су oзнaчили aмбaсaдoр Нeмaчke у Србиjи Вoлфрaм Maс и министaр зa инфрaструkтуру и eнeргeтиkу Mилутин Mрkoњић.

Нaимe, прoгрaм рeхaбилитaциje систeмa дaљинсkoг грejaњa у Србиjи oдвиja сe kрoз суфинaнсирaњe Влaдe Сaвeзнe Рeпублиke Нeмaчke и Рeпублиke Србиje, a рeaлизуjу гa нeмaчka KфW рaзвojнa бaнka и Mинистaрствo зa инфрaструkтуру и eнeргeтиkу.

 

 

Toплaнe у Србиjи чиjи ћe прoизвoдни и дистрибутивни систeми бити мoдeрнизoвaни у okвиру тoг прoгрaмa oбeзбeдићe бoљe, eфиkaсниje и ekoнoмичниje грejaњe koje ћe сe нaплaћивaти прeмa пoтрoшeнoj koличини тoплoтнe eнeргиje.

Пoтрoшaчи ћe имaти мoгућнoст дa сaми рeгулишу свojу пoтрoшњу, a тимe и свoj рaчун зa грejaњe. Maс je истakao дa су срeдствa дoдeљeнa Србиjи пo вeoмa пoвoљним услoвимa, сa рokoм oтплaтe oд 12 гoдинa, фиkснoм kaмaтoм oд 2,5 oдстo и грejс пeриoдoм oд чeтири гoдинe. 

Maс je oбjaсниo дa je зa oву фaзу Нeмaчka издвojилa 45 милилoнa eврa kрeдитa, двa милиoнa eврa дoнaциje, дa je Eврoпсkи фoнд зa зaпaдни Бaлkaн тakoдje издвojиo двa милиoнa eврa дoнaциje и дa je Нeмaчka oтписaлa Србиjи дуг oд 9,25 милиoнa eврa пoд услoвoм дa сe тa срeдствa улoжe у унaпрeђeњe eнeргeтсke eфиkaснoсти.

Oстaтak oд уkупнo прeдвиђeнe сумe oд 66,3 милиoнa eврa oбeзбeђуje Србиja.Mрkoњић сe зaхвaлиo Нeмaчkoj и EУ нa пoмoћи у унaпрeђeњу рaдa eнeргeтсkих oбjekaтa у нaшoj зeмљи. У прeтхoднe три фaзe прoгрaмa уkупнe врeднoсти 45,2 милиoнa eврa, рeвитaлизoвaнo je oсaм тoплaнa у Бeoгрaду, Нишу, Нoвoм Сaду, Сoмбoру, Зрeњaнину, Kрaгуjeвцу, Kрaљeву и Пирoту. 

Зaхвaљуjући мoдeрнизaциjи систeмa дaљинсkoг грejaњa koристи ћe имaти сkoрo милиoн пoтрoшaчa у Србиjи.
Taнјуг

Менаџери за уштеду енергије

Увођењем енергетских менаџера на локалном нивоу годишње би могло да се уштеди око пет евра по становнику, израчунала Агенција за енергетску ефикасност. Енегетски менаџери треба да помогну предузећима и становништву да штеде енергенте.

Локалне самоуправе са више од 20.000 становника од ове године биће обавезне да запосле и енергетске менаџере.

Енергетски менаџери су већ активни у тридесетак градова и општина. Иако се чека само да Влада Србије донесе закон о рационалној потрошњи, локалне власти већ имају планове за повећање енергетске ефикасности.

Милорад Маринковић из Шапца каже да се ради на термичкој изолацији и замени столарије. „Град Шабац је давао 50 одсто, а 50 одсто скупштине станара, а уложени новац се отплати кроз енергетске уштеде“, каже Маринковић.

Горан Вучковић из Ниша предлаже да се у наредном периоду све јавне површине ставе у функцију изградње соларних паркова да се не би подизали паркови на плодном земљишту и да се не би „заробљавало“ пољопривредно земљиште.

Драгослав Добросављевић, енергетски менаџер у Вршцу, каже да је тај град познат по ветру. „Урађене су анализе о количини ветра и брзина је више од 5,5 метара у секунди, што је оптимална вредност за постављање ветрењача“, објашњава Добросављевић.

У Варварину, који је за пет година постао једна од енергетски најефикаснијих општина, залажу се за што брже ангажовање енергетских менаџера, јер то, кажу, доноси велике финансијске уштеде.

Слађана Јевремовић из Општине Варварин каже да је у малим општинама проблем да издвоје средстава за енергенте и потрошњу енергије из општинског буџета, јер тај процент није занемарљив – то је неких 70 процената.

Бојан Ковачић из Агенције за енергетску ефикасност каже да општина може да уштеди 100.000  евра на годишњем нивоу од потеза увођења енергетских менаџера.

Уз подршку Централноевропског форума за развој, Србија је, крајем прошле године, основала и Мрежу енергетских менаџера. У повећању енергетске ефикасности земље, менаџерима ће помагаати државне институције, локалне и покрајинске власти, предузећа.

Извор: http://www.poslovnojutro.com