Категорија: Остале информације

Крагујевац — У селу Бадњевац код Крагујевца у завршној фази је изградња пилот постројења соларне топлане, у коју може да се концентрише сунчева енергија и чува месецима.

Реч је о систему соларне топлане са концентратором и високотемпературним акумулатором, које је изумео Владимир Петровић, директор фирме „Алтернативна енергије“. Он је својевремено био професор Машинског факултета у Крагујевцу и директор развоја у компанији „Круп“ у Немачкој где је живео око две деценије.

Петровић објашњава да пилот постројење соларне топлане, прво у Србији, представља значајан продор на пољу енергетске ефикасности имајући у виду да је код обновљивих извора енергије велики проблем њихова константност.

Изградња пилот постројења соларне топлане у Бадњевцу коштала је до 100 хиљада евра каже Петровић и додаје да је извођач радова чачанска фирма, а инвеститори су пословни партнери из Енглеске, иначе Индијци пореклом. То су Амарјит Ријад и Хардип Сиера, власници софтверске и трговачке куће, који су, како наводи Петровић, у изградњу топлане уложили приватно, а не у име компанија.

„Предности овог система у односу на постојеће у свету су континуирана производња енергије из акумулиране сунчеве енергије, као и до пет пута већи капацитет акумулације од постојећих“, тврди Петровић. 

У свету постоји мали број соларних електрана, али оне раде на принципу акумулирања топлоте фазног прелаза. 

Постојећи соларни системи задовољавају трећину дневних потреба за енергијом из разлога што Сунце у просеку сија осам сати дневно, а да би се надоместио јаз од 16 часова, многе компаније поред соларних постројења имају и електране које раде на гас. 

Он свој изум – пилот постројење соларне топлане подиже у дворишту своје куће изграђене у шумадијско-јапанско-баварском стилу, и како тврди Петровић, њиме ће грејати кућу површине око 500 квадратних метара као и мањи производни погон поред ње. 

Соларна топлана у Бадњевцу је пречника 13 метара и висине 18 метара, и са концентратором и високотемпературним акумулатором омогућава да се акумулирана енергија из сунца производи по потреби и у континуитету – 24 часа на дан, и тако 365 дана у години. 

„Овај систем може да значи привредни препород Србије, јер би упослио на хиљаде фирми које се баве технологијама, упослио би целу машинску индустрију, транспортне системе и друге сегменте српске привреде. Отворио би и се велики број радних места и значајно би се редуковао увоз гаса“, истче Петровић. 

Објашњавајући да пилот постројење соларне топлане у Бадњевцу може да загрева неколико станова, Петровић тврди да повећањем пречника концентратора за само један метар повећава се број станова који би се загрејавао за за чак десет пута. Соларна топлана, додаје Петровић, наравно да није само за грејање станова, већ може да се користи и у привреди, али и у пољопривреди где би се пластеници зими загрејавали.

„Спреман сам да помогнем Влади да са овом технологијом направимо један привредни бум. Нису овде проблем финансије, за ову технологију новац неће бити проблем, моћи ће да се добије из света, овде је битна воља и жеља државе да стане иза овог пројекта да се имплементира у Србији“, каже Петровић који се из Немачке у родни Бадњевац вратио средином 90-их година.

Акумулатор за соларну топлану јединствен је у свету по запреминским капацитетом од 450 киловат часова по метру кубном а, максимална температура до које се загрева акумулациона маса износи 800 степени Целзијусових, истиче Петровић. Он додаје да систем изолације језгра акумулатора, који је такође његов изум, омогућава да топлотни губици буду мањи од шест одсто на годишњем нивоу.

Када би држава, додао је он, стала иза тог пројекта, врло брзо би се технологију извозила на светска тржишта, која, како је указао, већ сада показују интересовање, попут Енглеза одакле су и инвеститори изградње пилот постројења, затим Јордана, Немачке, Кине и Норвешке. 

Норвежани ће, додаје Петровић, већ у уторак посетити постројење у Бадњевцу јер њих занима високотемпературни акумулатор како би сачували енергију ветра. 
Овај шумадијски машински инжењер, који је већину својих 36 изума патентирао у Немачкој, објашњава да би изградњом соларних топлана у Србији, за 10 до15 година, након отплате те инвестиције, грађани би могли практично бесплатно зими да греју своје домове, односно плаћали би само трошкове одржавања система. 

Примера ради, каже Петровић, да би се цео Крагујевац грејао, потребно би било изградити соларану топлану чији би концентратор био пречника и висине 90 метара, и та инвестиција би у догледно време била исплатива, имајући у виду да Крагујевац за енергнетне за грејање за наредних 20 година треба да плати око 800 милиона евра. 

Према његовим речима, за сада у Крагујевцу нема таквог интересовања, али је заинтересована општина Велика Плана за коју је припремљено идејно решење за соларну топлану која ће носити назив „Лозовик 1“, и чији ће концетратор бити пречника 55 метара како би се грејало 108 станова у тој варошици.

ИЗВОР: ТАНJУГ

Министар животне средине, рударства и просторног планирања Србије Оливер Дулић изјавио је данас да ће влада у марту усвојити уредбу о помоћи у подизању енергетске ефикасности објеката за шта је предвидјено 1,3 милијарде динара.

„Држава ће на тај начин почети помоћ у финансирању уградње прозора, врата, замене столарије, уградње котлова, коришћење термалних пумпи и коришћење обновљивих извора енергије како би се повећала енергетска ефикасност у зградарству“, рекао је Дулић на отварању Медјународног сајма и конференције о зеленој градњи у Београду.

Он је казао да ће тај модел омогућити породицама и јавним установама које буду узимале субвенционисане кредите уштеду у односу на рачуне које плаћају за коришћење енергије за грејање и хладјење.

„Да би се данас заменили сва врата и прозори у Србији потребна је инвестиција од 2,2 милијарде евра, а да би се обложиле све зграде и фасаде у земљи са прихватљивим еколошким материјалима потребно је око 840 милиона евра“, рекао је Дулић.

Додао је да су то огромне инвестиције које државу и градјане очекују у наредним деценијама, али је додао да „то не мора да буде обавезно само трошка за градјане јер ће држава покушати да успостави систем који ће им помоћи да то спроведу у дело“.

Државни секретар у Министарству за заштиту животне средине Немања Комазец казао је да ће од 1,3 милијарде динара предвидјење за енергетску ефикасност у зградарству милијарда бити намењена локалним самоуправама у виду бесповратних средстава за пројекте подизања енргетске ефикасности јавних установа.

„Средства која добију локалне самоуправе моћи ће да се користе за пројекте реконструкције и адаптације објеката за јавне намене“, рекао је Комазец.

Он је навео да ће преосталих 300 милиона динара бити искоришћено за субвенционисање камата за кредите које градјани буду узимали за адаптацију и реконструкцију њихових објеката.

Додао је да постоје два начина субвенционисања камате за градјане односно да ће за динарске кредите субвенционисано бити десет посто од укупне камате на годишњем нивоу, а еврима пет одсто од каманте која се буде давала на годишњем нивоу.

Према речима Комазеца, након усвајања уредбе биће расписан јавни позив за заинтересоване банке које желе да одобравају кредите за енерергетску ефикасност као и јавни позив за локалне самоуправе за пријаву пројекта за енергетску ефикасност јавних објеката.

Пoчeлa je рeaлизaциja чeтвртe фaзe мoдeрнизaциje систeмa дaљинсkoг грejaњa у Србиjи, уkупнe врeднoсти 66,3 милиoнa eврa, у okвиру koje ћe бити рeвитaлизoвaнo 18 тoплaнa у нaрeднe чeтири гoдинe.Oвe рaдoвe дaнaс су oзнaчили aмбaсaдoр Нeмaчke у Србиjи Вoлфрaм Maс и министaр зa инфрaструkтуру и eнeргeтиkу Mилутин Mрkoњић.

Нaимe, прoгрaм рeхaбилитaциje систeмa дaљинсkoг грejaњa у Србиjи oдвиja сe kрoз суфинaнсирaњe Влaдe Сaвeзнe Рeпублиke Нeмaчke и Рeпублиke Србиje, a рeaлизуjу гa нeмaчka KфW рaзвojнa бaнka и Mинистaрствo зa инфрaструkтуру и eнeргeтиkу.

 

 

Toплaнe у Србиjи чиjи ћe прoизвoдни и дистрибутивни систeми бити мoдeрнизoвaни у okвиру тoг прoгрaмa oбeзбeдићe бoљe, eфиkaсниje и ekoнoмичниje грejaњe koje ћe сe нaплaћивaти прeмa пoтрoшeнoj koличини тoплoтнe eнeргиje.

Пoтрoшaчи ћe имaти мoгућнoст дa сaми рeгулишу свojу пoтрoшњу, a тимe и свoj рaчун зa грejaњe. Maс je истakao дa су срeдствa дoдeљeнa Србиjи пo вeoмa пoвoљним услoвимa, сa рokoм oтплaтe oд 12 гoдинa, фиkснoм kaмaтoм oд 2,5 oдстo и грejс пeриoдoм oд чeтири гoдинe. 

Maс je oбjaсниo дa je зa oву фaзу Нeмaчka издвojилa 45 милилoнa eврa kрeдитa, двa милиoнa eврa дoнaциje, дa je Eврoпсkи фoнд зa зaпaдни Бaлkaн тakoдje издвojиo двa милиoнa eврa дoнaциje и дa je Нeмaчka oтписaлa Србиjи дуг oд 9,25 милиoнa eврa пoд услoвoм дa сe тa срeдствa улoжe у унaпрeђeњe eнeргeтсke eфиkaснoсти.

Oстaтak oд уkупнo прeдвиђeнe сумe oд 66,3 милиoнa eврa oбeзбeђуje Србиja.Mрkoњић сe зaхвaлиo Нeмaчkoj и EУ нa пoмoћи у унaпрeђeњу рaдa eнeргeтсkих oбjekaтa у нaшoj зeмљи. У прeтхoднe три фaзe прoгрaмa уkупнe врeднoсти 45,2 милиoнa eврa, рeвитaлизoвaнo je oсaм тoплaнa у Бeoгрaду, Нишу, Нoвoм Сaду, Сoмбoру, Зрeњaнину, Kрaгуjeвцу, Kрaљeву и Пирoту. 

Зaхвaљуjући мoдeрнизaциjи систeмa дaљинсkoг грejaњa koристи ћe имaти сkoрo милиoн пoтрoшaчa у Србиjи.
Taнјуг

Увођењем енергетских менаџера на локалном нивоу годишње би могло да се уштеди око пет евра по становнику, израчунала Агенција за енергетску ефикасност. Енегетски менаџери треба да помогну предузећима и становништву да штеде енергенте.

Локалне самоуправе са више од 20.000 становника од ове године биће обавезне да запосле и енергетске менаџере.

Енергетски менаџери су већ активни у тридесетак градова и општина. Иако се чека само да Влада Србије донесе закон о рационалној потрошњи, локалне власти већ имају планове за повећање енергетске ефикасности.

Милорад Маринковић из Шапца каже да се ради на термичкој изолацији и замени столарије. „Град Шабац је давао 50 одсто, а 50 одсто скупштине станара, а уложени новац се отплати кроз енергетске уштеде“, каже Маринковић.

Горан Вучковић из Ниша предлаже да се у наредном периоду све јавне површине ставе у функцију изградње соларних паркова да се не би подизали паркови на плодном земљишту и да се не би „заробљавало“ пољопривредно земљиште.

Драгослав Добросављевић, енергетски менаџер у Вршцу, каже да је тај град познат по ветру. „Урађене су анализе о количини ветра и брзина је више од 5,5 метара у секунди, што је оптимална вредност за постављање ветрењача“, објашњава Добросављевић.

У Варварину, који је за пет година постао једна од енергетски најефикаснијих општина, залажу се за што брже ангажовање енергетских менаџера, јер то, кажу, доноси велике финансијске уштеде.

Слађана Јевремовић из Општине Варварин каже да је у малим општинама проблем да издвоје средстава за енергенте и потрошњу енергије из општинског буџета, јер тај процент није занемарљив – то је неких 70 процената.

Бојан Ковачић из Агенције за енергетску ефикасност каже да општина може да уштеди 100.000  евра на годишњем нивоу од потеза увођења енергетских менаџера.

Уз подршку Централноевропског форума за развој, Србија је, крајем прошле године, основала и Мрежу енергетских менаџера. У повећању енергетске ефикасности земље, менаџерима ће помагаати државне институције, локалне и покрајинске власти, предузећа.

Извор: http://www.poslovnojutro.com

Изашао је 46-ти број званичног гласила Пословног удруžенја „Топлане Србије“.Преко следећег линка можете преузети .pdf верзију нашег часописа: 

http://www.tops.rs/casopis-tops/116-časopis-tops-46.html