Усвојен Закон о енергетици

БЕОГРАД, јул 2011. Скупштина Србије усвојила је крајем јула Закон о енергетици, који предвиђа либерализацију свих сегмената енергетског тржишта у Србији. Тиме је испуњен још један од услова на путу наше земље ка Европској унији (ЕУ), саопштено је из Владе Републике Србије.

Нови закон о енергетици омогућиће либерализацију енергетског тржишта Србије и повећати овлашћења Агенцији за енергетику, што ће довести до раста цена електричне енергије у земљи, изјавио је данас Тањугу председник Удружења за енергетику Привредне коморе Србије Слободан Петровић.

Један од циљева новог закона који се, према његовој оцени, не разликује много од оног из 2004. године, је да створи простор за либерализацију енергетског тржишта Србије, посебно у области електричне енергије, што је Србија преузела као обавезу када је потписала споразум са Енергетском заједницом југоисточцне Европе.

Закон о енергетици, који је пре два дана усвојила Скупштина Србије, предвиђа почетак либерализације тржишта електричне енергије већ од 2013. године, а потпуно отварање тржишта од 2015. Тада ће, осим великих, такозваних квалификованих купаца, и мали потрошачи и домаћинства имати право да купују струју од различитих снабдевача на тржишту.

Петровић је подсетио да је тржиште нафтних деривата у Србији либерализовано од почетка ове године и да се цене деривата не разликују значајније у односу на окружење, док је електрична енергија код нас дупло јефтинија него у окружењу, а чак неколико пута у односу на поједине земље западне Европе.

„Ми бисмо требали да постепено повећавамо цене струје, јер се до сада преко ниских цена електричне енергије водила социјална политика,“ оценио је Петровић и подсетио да ће Агенција за енергетику, без сагласности Владе Србије, од 1. октобра 2012. одређивати цене електричне енергије и гаса.

Та агенција је основана као независна институција пре више од пет година и њена улога је да објективно регулише тржиште и процени до ког нивоа треба да се крећу цене енергената, подсетио је Петровић.

Он је указао да квалификовани купци у Србији, који имају право да бирају на тржишту, и сада купују искључиво од Електропривреде Србије, јер је домаћа електрична енергија најјефтинија.

„Оваквом политиком цена електричне енергије уништавамо једини здрав систем у земљи и смањујемо му вредност. Влада може да води социјалну политику преко ЕПС-а кроз ниже цене струје, али онда мора да надокнади оно што је тај привредни систем изгубио, јер му није дозвољено да има реалну цену струје“, рекао је Петровић.

Одговарајући на питање да ли је ЕПС спреман за отворену тржишну утакмицу и конкуренцију, која ће делимично наступити од 2013.

Петровић је рекао да се тако нешто планира од раније и да се свесно улази у тај процес, али да би ЕПС био још спремнији да му је дозвољено формирање реалне цене електричне енергије.

ЕПС тада неће бити јавно предузеће, већ ће морати да постане деоничарско или акционарско друштво са већинским власништвом државе, нагласио је он и додао да су код нас већ годинама у току реформа и реструктурирање енергетског сектора, што предвиђа нови закон.

Направљена је вертикална организација ЕПС-а, а укидање производње струје као делатности од јавног значаја је потребно ради тржишног пословања, навео је он и подсетио да ће преносна мрежа и дистрибуција остати делатности од јавног значаја, а да ће конкуренција бити уведена у област производње струје.

Наше електране су, како је указао Петровић, веома ефикасне и добро раде, у њих је много уложено и ни по чему се не разликују од других европских електрана, па ће оне умети да се снађу када наступи либерализација тржишта.

Он, међутим, сматра да ће бити извесних продужења рокова када је реч о потпуној либерализацији тржишта електричне енергије јер ће политичари тежити да задрже постојеће стање и да воде социјалну политику преко цена струје, одлажући либерализацију до уласка Србије у Европску унију.

Када је реч о одредбама закона које подстичу улагања у обновљиве изворе, Петровић је казао да томе највише доприноси „фид-ин“ тарифа, чије важење не би требало продужавати више од 12 година, али и нагласио да су код нас и даље дуге бирократске процедуре јер је инвеститору потребно да прикупи око 200 различитих докумената да би почео да производи струју из обновљивих извора.

Преузето од (Еconomy.rs, Танјуг 31. јул 2011.)

Закон можете преузети са нашег сајта, на веб адреси http://toplanabor.com/http://toplana.rs/wp-content/uploads/2012/09/materijali/zakon-o-energetici.pdf.pdf


Аустријанци и РТБ граде постројења

Бор – Гуссинг Ренеwабле Енергy ГмгХ (ГРЕГ) – Европски центар за обновљиву енергију из Гисинга у Аустрији заједно
са Рударско-топионичарским басеном Бор градиће заједничко постројење за производњу енергије из обновљивих извора, што је потврђено потписивањем Меморандума о разумевању који су парафирали генерални директор борског комбината бакра Благоје Спасковски, председник општине Бор Небојша Виденовић и већински власник ГРЕГ-а Михаел Диханд.

Ова аустријска фирма развила је технологију добијања топлотне, електричне енергије, гаса и дизел горива од свега што је органског порекла – отпадно дрво и угаљ, угљена прашина, детелина, кукуруз, силажа, комунални отпад, а Михаел Диханд дошао је у Бор и да упозна област у којој би инсталирао прво постројење.

– Иницијатива ће помоћи да се ова област развије, а нама да даље развијамо технологију. Ми у Аустрији не можемо да је дистрибуирамо зато што имамо мањак људи, али ћемо овде моћи да их пронађемо и обучимо јер намеравамо да је проширимо кроз целу југоисточну Европу, чак и изван њених граница – рекао је већински власник ГРЕГ-а истичући да ће овој области бити обезбеђена преко потребна енергетска сигурност, трошкови увоза енергије били би смањени за 60 процената, а Бор би постао центар за дистрибуцију енергије из обновљивих извора за југоисточну Европу.

– Материјални инпути – шуме, нарочито у околини Мајданпека, рурално земљиште у долини Тимока, површине изнад болнице које припадају РТБ-у, кривељско, борско, церовско и мајданпечко јаловиште, која се, захваљујући средствима Светске банке врло брзо могу претворити у плодне површине са брзорастућим дрвећем као извором енергије, објашњење су зашто ће баш у Бору бити грађено ово постројење – сматра први човек РТБ Бор Благоје Спасковски, напомињући и добре локације друмског, железничког, речног и авио саобраћаја и постојеће људске ресурсе као велико богатство.

АУТОР: Ј. Б. КРЕЧКОВИЋ

Лечић: Потраживања топлана 11 милијарди динара

(Еconomy.rs, Тaнјуг 20. јун 2011.) Највећи проблем топлана у Србији, којима се тренутно дугује око 11 милијарди динара, је хронична неликвидност због немогућности да наплате своја потраживања, изјавио је данас Танјугу председник Удружења топлана Србије Милован Лечић.

Он је навео да дуг топлана тренутно износи 10 милијарди динара, а да се топланама дугује око 11 милијарди динара.

Највећи проблем топлана је хронична неликвидност због немогућности да наплате своја потраживања, што угрожава и ремонте и припреме топлана за следећу грејну сезону, додао је Лечић.

Неке топлане у Србији су, како је рекао, у прошлој години забележиле позитивне резултате, а неке губитке.

Лечић је нагласио да су топлане у највећој мери вратиле дуг за мазут из прве транше коју су добиле као помоћ из Републичких робних резерви, током прошле грејне сезоне.

За наплату доспева и друга транша мазута из робних резерви, додао је Лечић, који је изразио очекивање да ће рок за враћање тог дуга бити продужен до 1. септембра.

Из робних резерви топланама је током прошле зиме одобрена помоћ од око 50.000 тона мазута.

Влада Србије продужила је рок за враћање тог мазута, који је истекао крајем марта, а такође је и снизила цену по којој топлане позајмљени мазут отплаћају по цени од 41 динар за килограм, уместо договорених 47 динара за килограм.