Аустријанци и РТБ граде постројења

Бор – Гуссинг Ренеwабле Енергy ГмгХ (ГРЕГ) – Европски центар за обновљиву енергију из Гисинга у Аустрији заједно
са Рударско-топионичарским басеном Бор градиће заједничко постројење за производњу енергије из обновљивих извора, што је потврђено потписивањем Меморандума о разумевању који су парафирали генерални директор борског комбината бакра Благоје Спасковски, председник општине Бор Небојша Виденовић и већински власник ГРЕГ-а Михаел Диханд.

Ова аустријска фирма развила је технологију добијања топлотне, електричне енергије, гаса и дизел горива од свега што је органског порекла – отпадно дрво и угаљ, угљена прашина, детелина, кукуруз, силажа, комунални отпад, а Михаел Диханд дошао је у Бор и да упозна област у којој би инсталирао прво постројење.

– Иницијатива ће помоћи да се ова област развије, а нама да даље развијамо технологију. Ми у Аустрији не можемо да је дистрибуирамо зато што имамо мањак људи, али ћемо овде моћи да их пронађемо и обучимо јер намеравамо да је проширимо кроз целу југоисточну Европу, чак и изван њених граница – рекао је већински власник ГРЕГ-а истичући да ће овој области бити обезбеђена преко потребна енергетска сигурност, трошкови увоза енергије били би смањени за 60 процената, а Бор би постао центар за дистрибуцију енергије из обновљивих извора за југоисточну Европу.

– Материјални инпути – шуме, нарочито у околини Мајданпека, рурално земљиште у долини Тимока, површине изнад болнице које припадају РТБ-у, кривељско, борско, церовско и мајданпечко јаловиште, која се, захваљујући средствима Светске банке врло брзо могу претворити у плодне површине са брзорастућим дрвећем као извором енергије, објашњење су зашто ће баш у Бору бити грађено ово постројење – сматра први човек РТБ Бор Благоје Спасковски, напомињући и добре локације друмског, железничког, речног и авио саобраћаја и постојеће људске ресурсе као велико богатство.

АУТОР: Ј. Б. КРЕЧКОВИЋ

Лечић: Потраживања топлана 11 милијарди динара

(Еconomy.rs, Тaнјуг 20. јун 2011.) Највећи проблем топлана у Србији, којима се тренутно дугује око 11 милијарди динара, је хронична неликвидност због немогућности да наплате своја потраживања, изјавио је данас Танјугу председник Удружења топлана Србије Милован Лечић.

Он је навео да дуг топлана тренутно износи 10 милијарди динара, а да се топланама дугује око 11 милијарди динара.

Највећи проблем топлана је хронична неликвидност због немогућности да наплате своја потраживања, што угрожава и ремонте и припреме топлана за следећу грејну сезону, додао је Лечић.

Неке топлане у Србији су, како је рекао, у прошлој години забележиле позитивне резултате, а неке губитке.

Лечић је нагласио да су топлане у највећој мери вратиле дуг за мазут из прве транше коју су добиле као помоћ из Републичких робних резерви, током прошле грејне сезоне.

За наплату доспева и друга транша мазута из робних резерви, додао је Лечић, који је изразио очекивање да ће рок за враћање тог дуга бити продужен до 1. септембра.

Из робних резерви топланама је током прошле зиме одобрена помоћ од око 50.000 тона мазута.

Влада Србије продужила је рок за враћање тог мазута, који је истекао крајем марта, а такође је и снизила цену по којој топлане позајмљени мазут отплаћају по цени од 41 динар за килограм, уместо договорених 47 динара за килограм. 

Одржан Сиеменс дан у Ужицу

Ужице, (18. маја 2011) – У оквиру кампање „Енергетска ефикасност и брига о животној средини”, компанија Сиеменс д.о.о. Београд организовала је 18. маја 2011. године, у Ужицу Сиеменс Дан и том приликом представила конкретне предлоге и решења за енергетску ефикасност у области индустрије и енергетике. 

Са циљем да у време потешкоћа изазваних глобалном економском кризом помогне домаћој привреди да унапреди своје пословање и истовремено смањи оперативне трошкове, као и трошкове у производњи, компанија Сиеменс д.о.о. Београд је у сарадњи са градом Ужице одржала презентацију намењену јавним и приватним компанијама које послују на територији тог града. Скуп је отворио градоначелник Ужица Јован Марковић.

Примена концепта енергетске ефикасности може бити један од главних решења за ефикасније и безболније превазилажење негативних ефеката проузрокованих економском кризом, а суштина овог концепта је уштеда и смањење трошкова употребом Сиеменс-ових решења чији су резултати у кратком року видљиви.

Шта нуди Сиеменс?

Вероватно ниједна фирма на свету својим клијентима не може понудити тако разноврстан портфолио економичних технологија заснованих на заштити животне средине. Неки од примера су: 

• Већа ефикасност омогућава мању потрошњу горива и смањену емисију загађивача. Сиеменс-ове електране са комбинованим циклусом рада ће ускоро остваривати степен ефикасности у производњи енергије од преко 60 процената. Комбинованом производњом топлотне и електричне енергије могуће је остварити степен ефикасности од чак преко 90 процената. Кроз пројекте модернизације прилагођене потребама могуће је у потпуности реновирати старије објекте.

• Инсталирано је преко 6.400 Сиеменс-ових турбина на погон ветра, максималног капацитета од преко 5.700 МЊ, које годишње смањују емисију ЦО2 за 8 милиона тона. 

• Захваљујући Сиеменс-овој технологији преноса једносмерне струје високог напона (ХВДЦ), електрична енергија се може преносити на удаљености до 2.000 км уз минималне губитке.

• Погони са променљивом брзином и претварачима фреквенције смањујују потрошњу енергије коју користе пумпе и вентилатори и до 60 процената. 

• У поређењу са конвенционалним процедурама, Сиеменс-ова Цореџ технологија омогућава смањење емисије ЦО2 и сумпор-диоксида који настају у производњи челика за 30, односно 97 процената. 

• Својим специјалним постројењима за пречишћавање отпадних вода у производњи папира, Сиеменс помаже у смањивању загађења животне средине отпадним водама. Биогасови који настају приликом ове врсте производње користе се за производњу електричне енергије, чиме се смањује емисија ЦО2 који испуштају ова постројења. 

• Доследна примена лаких конструкција и коришћење енергије кочења омогућавају поџемним железницама, попут метроа у Ослу, 30 процената мању потрошњу енергије од конвенционалних поџемних железница. 

• Оптимизацијом система за грејање, вентилацију и климатизацију, Сиеменс повећава ефикасност у коришћењу електричне енергије у зградама и смањује емисију гасова који доводе до ефекта стаклене баште. Сиеменс је модернизовао 6.500 објеката широм света, смањивши емисију ЦО2 за 2,4 милиона тона, уз уштеду од 1 милијарде евра. 

• Поред тога, Сиеменс је дизајнирао и енергетски ефикасна решења за своје купце, нпр. у домену осветљења, која не угрожавају животну средину. ЛЕД сијалице користе 80 процената мање електричне енергије и трају 50 пута дуже од обичних сијалица. У поређењу са моделима из 1993. године, наше машине за прање веша данас користе 35 процената мање електричне енергије и 46 процената мање воде.

Сиеменс је у јединственој позицији да својим купцима понуди енергетски ефикасније производе, решења и еколошке технологије у целокупном вредносном низу, односно од производње, преноса и дистрибуције електричне енергије, до електричних уређаја и услуга које омогућавају уштеду енергије, уз све већу примену најновијих информационих технологија и решења за управљање енергијом.Сиеменс намерава да се нарочито концентрише на развој у области одрживих технологија, помоћу којих ће компанија својим клијентима омогућити да посао обављају економично и у складу са еколошким принцима. Управо због тога, Сиеменс је себи поставио за циљ проширивање свог портфолија за заштиту животне средине, како би побољшао квалитет живота широм света.

Извор www.economy.rs