Категорија: Остале информације

Први новембарски дан доноси и нове цене даљинског грејања у десетак градова, у просеку 10 до 15 одсто. Поскупљење није изненадило грађане, али је повећало бригу како ће плаћати јер и сада касне са месечним рачунима.

Домаћинства ће од 1. новембра, кубик гаса плаћати скупље 10, а предузећа и топлане 15 одсто. Током ове године и цена мазута скочила је за 50 одсто.

Изјаве Горана Алексића, Милене Павловић, Љубисава Шљивића и Милована Лечића

Због скупих енергената ни цене грејања неће остати исте. Већина топлана најављује поскупљење, неке већ од сутра.

За сада је само у Београду, који има и највише прикључених домаћинстава, повећање једноцифрено 7,5 одсто.

Члан Градског већа Београда Горан Алексић рекао је да су кључни аргументи у доношењу коначне одлуке биле економска ситуација, светска криза, а посебно социјални статус корисника и да је једина прихватљива цена да месечни рачун за грејање порасте 300 динара.

Још најмање петнаестак топлана чека одобрење градских и општинских власти да подигне цене.

„Када нама званично и стигне фактура од Југоросгаса, као нашег испоручиоца овог енергента, па ће у складу са тим и Управни одбор топлане донети одлуку о новој корекцији цене грејања у Нишу“, рекла је Милена Павловић из Нишких топлана.

На нову фактуру неће дуго чекати. Гас по новим ценама од првог новембра биће и код остала 34 диструибутера јер и њих снабдева „Србијагас“.

Директор вршачког комуналног предузећа „2. октобар“ Љубисав Шљивић рекао је да су одобрене цене гаса између 38 и 44 динара.

„То је нажалост тако уважавајућа околност у којима функционишу дистрибутери. Ми смо ту негде у неком просеку“, навео је Шљивић.

Поскупљење није изненадило грађане, али је повећало бригу како ће плаћати јер и сада касне са месечним рачунима.

Топланама је новац неопходан јер од Робних резерви већ траже нове количине мазута. Већина га на залихама има тек за петнаестак дана грејања.

„На Управном одбору смо заузели став да свака топлана уколико жели даљу сарадњу са робним резервама мора крајње одговорно да испуни обавезе према Дирекцији“, рекао је Милован Лечић из Удружења топлана Србије.

Наплата, посебно старих дугова за грејање, иде тешко. Домаћинства дугују топланама за грејање скоро 100 милиона евра.

Извор РТС  http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/982502/Poskupljuje+grejanje.html

Брошура

“ Мере енергетске ефикасности: Реконструкција   грађевинских објеката и корисни савети за домаћинства са ниским приходима.“

Израду и дистрибуцију ове брошуре на српском језику 2011. године обезбедила је Агенција за енергетску ефикасност Републике Србије у сарадњи са Центром за обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност Грчке (CRES)

izvor: http://www.seea.gov.rs/Serbian/Prezentacija1.htm

Представници борске „Топлане“ и „Енергетике“ из Љубљане, потписали су уговор о пословно техничкој сарадњи. 

По речима директора љубљанске „Енергетике“ Хрвоја Драшковића, ова сарадња ће бити од обостране користи, јер се тиме лакше може доћи до европских фондова намењених за осавремењивање топлана и енергана, јер је за тако нешто неопходно да постоји сарадња са неком од земаља из Европске уније.

Директор борске „Топлане“ Живорад Петровић сматра да је потписивање овог уговора почетни корак и да ће се сарадња са „Енергетиком“ у наредном периоду ширити у обостраном интересу.

Један од иницијатора успостављања сарадње привредника из Бора и Словеније било је Удружење словенаца у Бору „Драго Чех“.

У Србији је данас почела грејна сезона за коју су топлане спремне, иако нису обезбедиле довољно енергената за целу сезону па ће им и ове зиме бити потребна помоћ Републичких робних резерви.

Топлане су технички спремне и раде на обезбеђивању потребне количине мазута, гаса и угља како не би било прекида и проблема у испорукама топлотне енергије током грејне сезоне, изјавио је Тањугу председник Удружења топлана Србије Милован Лечић.

Проблема са грејањем би, како је најавио, могла имати топлана у Прибоју, због недовољно енергената. У Београду је грејање почело пошто су сви предвиђени радови на систему даљинског грејања завршени и „Београдске електране“ имају довољно свих врста енергената. 

Сви топлотни извори „Београдских електрана“ ће испоручивати топлотну енергију корисницима од шест до 22 часа, а недељом од седам до 22 часа. Више од 300 специјализованих екипа спремно је да у главном граду у предвиђеном року отклања појединачне рекламације корисника.

И топлане у Војводини су спремне за грејну сезону. Грејна сезона у Новом Саду почела је пре пет дана и од када више од 100.000 потрошача има топле домове. „Топлана“ у Краљеву такође је потпуно спремна за 15. октобар и званичан почетак грејне сезоне, потврдио је Тањугу директор тог предузећа Драган Арсенијевић.

У Краљеву су набављене довољне количине мазута и гаса и „Топлана“ је међу неколико таквих погона у Србији које немају дуговања, при чему је током лета замењено и 2,5 километра топловода. Директор топлане у Прибоју Зоран Спајић изјавио је Тањугу да би грејање у том граду ипак данас могло почети, у поподневним часовима или најкасније у недељу. 

Директор Пајић је, међутим, казао да ће у Прибоју мазута бити довољно за грејање само до 25. октобра и да је после тога локалној топлани неопходна помоћ робних резерви.

(Танјуг)

ШКУНДРИЋ: ТОПЛАНЕ УШТЕДЕЛЕ ОД 1,7 МИЛИОНА ЕВРА ПРОГРАМОМ КFW БАНКЕ – 

Саветник премијера Србије за енергетику Петар Шкундрић рекао је јуче да је реализацијом прве три фазе програма Рехабилитација система даљинског грејања остварена уштеда топлотне енергије од 37.000 мегаватчасова (МЊх), или око 1,7 милиона евра

Шкундрић је нагласио да улагање у топлане у Србији има и еколошки ефекат, јер је емисија угљен-диоксида смањена за 10.000 тона годишње.

Шкундрић је рекао да је кроз програм Рехабилитација система даљинског грејања вредан 35,5 милиона евра, немачка развојна „КфЊ банка“, уз гаранције владе у Берлину, пласирала 12 милиона евра меког кредита и осам милиона евра гранта.

Локалне самоуправе и топлане су уложиле око 10 милиона евра, а субвенције владе Србије износе 5,5 милиона евра.

Ово је један од најбољих финансијских аранжмана између Савезне Републике Немачке и Србије, оценио је Шкундрић, који је указао да је „Немачка наш најважнији економски партнер у Европи“.

Шкундрић је нагласио да је 30. септембра потписан уговор и за четврту фазу овог програма, која ће обухватити 18 градова и ангажовати 45 милиона евра КфЊ банке, 9,2 милиона евра Владе Србије, као и средства локалних самоуправа.

Преузето са сајта http://www.biznisnovine.com