Аутор: t_wb86

(preuzeti sa www.rts.rs) Србија је 2011. годину прогласила годином енергетске ефикасности. Наша земља је једна од највећих расипника енергије у Европи, па је главни задатак што више уштедети, посебно у домаћинствима.

Енергетска будућност су такозване паметне зграде које штеде енергију. Из једне собе регулише се потрошња струје, грејање и расхлађивање просторија, а отпад сортирано одлаже. У Србији је таквих зграда мало. Из Владе најављују да ће убудуће таква градња бити обавезна и да се стари објекти морају обновити. 

Бојан Ковачић из Агенције за енергетску ефикасност

„Више од 50 великих објеката, болница, школа биће енергетски рехабилитовано. Укључујући и Клинички центар у Нишу, који има више од 30 зграда“, каже Бојан Ковачић из Агенције за енергетску ефикасност.
Декларацију о години енергетске ефикасности, са Агенцијом за енергетску ефикасност и невладиним сектором, донела су три министарства и „Група за одрживи развој“ при кабинету потпредседника Владе за европске интеграције.
Све организације и институције које су се укључиле у ову иницијативу, током овог месеца дефинисаће заједнички план и програм, каже Даринка Радојевић из кабинета потпредседника Владе за европске интеграције.
„Пошто је енергетска ефикасност дугорочан процес ми се надамо да ћемо у наредним годинама укључити што већи број партнера и грађана“, наводи Радојевићева.
Фонд за енергетску ефикасност
Најважније је сада обезбедити стабилне изворе финансирања. Из Владе најављују оснивање Фонда за енергетску ефикасност, па зато припремају нови Закон о енергетици.
Министар енергетике Петар Шкундрић тврди да Закон који ће бити донет у наредна три месеца уређује како ће бити пуњење тог фонда.
„Финасирања има по разним основама укључујући и средства донација и посебних кредитних аражмана као што су КФВ аранжмани за даљински систем грејања“, каже Шкундрић.
Домаћинства коначно могу да рачунају на субвенције и повољне кредите за уређење фасада и термоизолацију кућа и увођење ефикаснијег грејања. У земљама Европске уније олакшице за те намене већ годинама имају и грађани и привреда.
„И стратегијом Европске уније је је дефинисана енергетска ефикасност један од приоритета и означени су циљеви. И Србија се наравно укључује у то као будући члан ЕУ са жељом да усклади све своје прописе и стратешке циљеве у том погледу до 2020 године“, истиче Даринка Радојевић.
Србија се укључује и у све европске и светске акције за штедњу енергије. Циљ је ангажовати што више младих стручњака, али и оних који одлучују, како би се подигла свест о чувању енергије и животне средине.
Преузето са сајта : www.balkanmagazin.net

Снабдевање енергијом и енергентима у Србији стабилнo

БЕОГРАД, 5. јануара 2011. (Бета) – Радна група Владе Србије за сигурност снабдевања енергијом и енергентима оценила је да је енергетска ситуација у Србији стабилна, и да се не очекују значајни проблеми у снабдевању до краја грејне сезоне. 

На састанку Радне групе којом је председавао министар енергетике Србије Петар Шкундрић, наведено је да су Нафтна индустрија Србије (НИС) и Србијагас су на време обезбедиле довољне количине мазута и гас за функционисање система даљинског грејања.

Све топлане у Србији тренутно располажу са довољним количинама мазута за неометан рад током целе грејне сезоне, а неколико топлана које су се налазиле у веома тешкој финансијској ситуацији добило мазут из робних резерви, наводи се у саопштењу.

Представници Електрпривреде Србије (ЕПС) и Електромреже Србије (ЕМС) казали су да је електроенергетски систем стабилан и да су за време празника сви расположиви капацитети тих јавних предузећа радили максималном снагом.

Наводи се да је 31. децембра 2010. забележена рекордна потрошња струје у Србији од 156,64 милиона киловат часова, а ЕПС је истог дана у 18.00 забележио и рекордну вршну снагу од 7.656 мегавата.

Представници ЕПС су навели да се у наредним данима очекује пад потрошње струје због отопљења и да се не очекују никакви поремећаји у снабдевању корисника.,

Електромрежа Србије је 31. децембра 2010. пренела 156,6 милиона киловат часова струје за купце у Србији и 2,9 милиона киловат часова за акумулациона постројења ЕПС-а, чиме је укупно пренето рекордних 159,9 милиона киловат часова струје за потрошаче у Србији.

Јавно предузеће ЕМС је преко своје мреже пренео и 12,6 милиона килота часова струје за снабдевање потрошача у региону југоисточне Европе, тако да је послдњег дана 2010. пренето укупно 172,1 милион киловат часова преко система у Србији.

„Преносни систем ради стабилно и сигурност снабдевања потрошача, чак и у условима екстремно високе потрошње електричне енергије, не долази у питање“, навели су чланови Радне групе.

Поред представника Министарства рударства и енергетике Србије у радној групи учествују представници ЕПС, ЕМС, Србијагаса, НИС, Удружења топлана Србије, Управе за енергетику Града Београда и Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине.

(Бета, 05.01.2011)

БЕОГРАД (Блиц 16. 11. 2010 Бојана Стаменковић, Фото: Н. Марковић) – Већина грађана Србије до 2012. године неће моћи да уградњом калориметара контролише рачуне за централно грејање и плати само онолико колико су потрошили. За уградњу централног калориметра који мери потрошњу на нивоу зграде, топлане немају новца, а процењује се да им је потребно четири милиона евра.

Уградња мерача кошта 250 евра по стану

Зато све остаје на индивидуалном увођењу мерача у станове, јер је предвиђено да трошак за то сносе грађани. Они би за уградњу мерача требало да издвоје око 250 евра за стан, али би на овај начин месечне уштеде могле да буду бар 20 одсто месечног рачуна за грејање.

За сада се систем мерења потрошње грејања на нивоу стамбених зграда користи у Суботици, Бачкој Тополи, Бечеју и Шапцу, а Ваљево и Крагујевац су увели овај систем половично. Очекује се да би до 2012. године систем мерења потрошње могли да користе Нови Сад, Зрењанин, Ужице, Косјерић, Бор, Сомбор и Краљево. Ипак, да би се то десило, топлане у Србији би заједно требало да уложе четири милиона евра, за шта, како кажу, немају пара. Због тога грађанима остаје само да сами уграде калориметре и сносе трошак. А све под условом да 70-80 одсто станара зграде пристане да пређе на овакав систем наплате. По овом питању за сада најбоље стоји север земље. Перо Рикић, директор Суботичке топлане, где се примењује систем калориметара, каже да очитавање потрошеног грејања може да буде на нивоу зграде и индивидуално.

– Ако се уграђују мерачи на нивоу зграде, ту нема трошкова за кориснике, а ако се индивидуално уграђују ови уређаји за мерење потрошње, онда је то о трошку грађана. У подстаници се мери укупна потрошња зграде и дели се по квадрату. Ако неко хоће индивидуално да угради калориметар, потребно је уградити термостатски вентил, а затим алокаторе за свако грејно тело појединачно. Вентили коштају у просеку 20 евра, а исто толико и алокатори. Ако бисмо урачунали и уградњу, онда би за свако грејно тело требало издвојити око 50 евра. Уколико у стану имате пет радијатора, то значи 250 евра – наводи Рикић.

Он додаје да се за индивидуалну уградњу изјашњавају сви станари једне зграде, и да треба да пристане од 70 до 80 одсто станара. Затим се потписује уговор и прелази на реализацију.

– Од тренутка када неко затражи да му се угради калориметар па до завршетка посла може да прође два-три месеца, с тим што је теже то урадити у грејној сезони због функционисања система – каже Рикић.

Дејан Стојановић, председник УО Удружења топлана Србије, каже да је главни проблем постављања калориметара у подстаницама недостатак пара.

– Да би се систем обрачуна на нивоу подстаница спровео у свим топланама у земљи, потребно је око четири милиона евра. Новац је највећи проблем да се то спроведе. Не иде да наплату грејања према потрошњи уводите сепаратно, па ће бити потребно око две године да градови у којима нема мерења уведу овако нешто. Мислим да се ово питање сада већ намеће као национални проблем – наглашава Стојановић, додајући да градови морају да помогну топланама. Он наглашава да би у случају увођења индивидуалних мерача, грађани могли да уштеде 20 одсто енергије коју иначе потроше.

 

Где су уведени централни калориметри

– Суботица

– Бачка Топола

– Бечеј

– Шабац

– Ваљево, делимично

– Крагујевац, делимично

 

Где ће почети да се користе калориметри до 2012.

– Нови Сад

– Зрењанин

– Ужице

– Косјерић

– Бор

– Сомбор

– Краљево

 

Трошкови уградње

– за уградњу централног калориметра трошкове сносе топлане

– потребно је око четири милиона евра да се уведе обрачун на нивоу подстаница у целој земљи

– за индивидуалну уградњу мерача трошак сносе грађани

– укупан трошак за уређаје и уградњу износи око 250 евра по стану