БЕОГРАД (Блиц 16. 11. 2010 Бојана Стаменковић, Фото: Н. Марковић) – Већина грађана Србије до 2012. године неће моћи да уградњом калориметара контролише рачуне за централно грејање и плати само онолико колико су потрошили. За уградњу централног калориметра који мери потрошњу на нивоу зграде, топлане немају новца, а процењује се да им је потребно четири милиона евра.
Уградња мерача кошта 250 евра по стану
Зато све остаје на индивидуалном увођењу мерача у станове, јер је предвиђено да трошак за то сносе грађани. Они би за уградњу мерача требало да издвоје око 250 евра за стан, али би на овај начин месечне уштеде могле да буду бар 20 одсто месечног рачуна за грејање.
За сада се систем мерења потрошње грејања на нивоу стамбених зграда користи у Суботици, Бачкој Тополи, Бечеју и Шапцу, а Ваљево и Крагујевац су увели овај систем половично. Очекује се да би до 2012. године систем мерења потрошње могли да користе Нови Сад, Зрењанин, Ужице, Косјерић, Бор, Сомбор и Краљево. Ипак, да би се то десило, топлане у Србији би заједно требало да уложе четири милиона евра, за шта, како кажу, немају пара. Због тога грађанима остаје само да сами уграде калориметре и сносе трошак. А све под условом да 70-80 одсто станара зграде пристане да пређе на овакав систем наплате. По овом питању за сада најбоље стоји север земље. Перо Рикић, директор Суботичке топлане, где се примењује систем калориметара, каже да очитавање потрошеног грејања може да буде на нивоу зграде и индивидуално.
– Ако се уграђују мерачи на нивоу зграде, ту нема трошкова за кориснике, а ако се индивидуално уграђују ови уређаји за мерење потрошње, онда је то о трошку грађана. У подстаници се мери укупна потрошња зграде и дели се по квадрату. Ако неко хоће индивидуално да угради калориметар, потребно је уградити термостатски вентил, а затим алокаторе за свако грејно тело појединачно. Вентили коштају у просеку 20 евра, а исто толико и алокатори. Ако бисмо урачунали и уградњу, онда би за свако грејно тело требало издвојити око 50 евра. Уколико у стану имате пет радијатора, то значи 250 евра – наводи Рикић.
Он додаје да се за индивидуалну уградњу изјашњавају сви станари једне зграде, и да треба да пристане од 70 до 80 одсто станара. Затим се потписује уговор и прелази на реализацију.
– Од тренутка када неко затражи да му се угради калориметар па до завршетка посла може да прође два-три месеца, с тим што је теже то урадити у грејној сезони због функционисања система – каже Рикић.
Дејан Стојановић, председник УО Удружења топлана Србије, каже да је главни проблем постављања калориметара у подстаницама недостатак пара.
– Да би се систем обрачуна на нивоу подстаница спровео у свим топланама у земљи, потребно је око четири милиона евра. Новац је највећи проблем да се то спроведе. Не иде да наплату грејања према потрошњи уводите сепаратно, па ће бити потребно око две године да градови у којима нема мерења уведу овако нешто. Мислим да се ово питање сада већ намеће као национални проблем – наглашава Стојановић, додајући да градови морају да помогну топланама. Он наглашава да би у случају увођења индивидуалних мерача, грађани могли да уштеде 20 одсто енергије коју иначе потроше.
Где су уведени централни калориметри
– Суботица
– Бачка Топола
– Бечеј
– Шабац
– Ваљево, делимично
– Крагујевац, делимично
Где ће почети да се користе калориметри до 2012.
– Нови Сад
– Зрењанин
– Ужице
– Косјерић
– Бор
– Сомбор
– Краљево
Трошкови уградње
– за уградњу централног калориметра трошкове сносе топлане
– потребно је око четири милиона евра да се уведе обрачун на нивоу подстаница у целој земљи
– за индивидуалну уградњу мерача трошак сносе грађани
– укупан трошак за уређаје и уградњу износи око 250 евра по стану