ОДРЖАН СКУП ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СВЕТСКОГ ДАНА ОЧУВАЊА ЕНЕРГИЈЕ И ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ – на коме су између осталих говорили и представници Топлане.
Јуче је у сали народне библиотеке у Бору одржан скуп посвећен обележавању „Светског дана очувања енергије и енергетске ефикасности“ на овом скупу присутнима је предочено шта нас у наредном периоду очекује у овој области, а у вези примене новог „Закона о ефикасном коришћењу енергије“ који је усвојен у марту 2013.године. Говорили су еминентни стручњаци из ове области : Звонко Дамњановић, Зоран Марковић и Миланче Митовски као и одговорни људи из Јавног предузећа Топлана-Бор: Драгутин Дамњановић и Десимир Миљковић.
Ево и неких интересантних података који су се могли чути у овим излагањима, а могу бити интересантни широј јавности:
Процењује се да зграде у просеку троше 30% до 40% глобалне енергије. Да би објекат био енергетски ефикасан, неопходно је да се уз примену нових технологија и увођења нових висококвалитетних енергетских материјала и система, омогући термичка уштеда и уштеда енергије генерално. Најчешће типичне слабе тачке на зградама, које могу негативно да утичу на енергетску ефикасност су:
– Губитак енергије преко система грејања
– Губитак енергије преко површине крова
– Губитак енергије преко прозора
– Изолација спољашњих зидова
– Губитак енергије преко подрумских плафона и подова
– Губици непрактичном вентилацијом
Унапређење енергетске ефикасности у зградарству је од изузетног значаја, јер је најрационалније и дугорочно најисплативије решење за уштеду енергије управо улагање у енергетску ефикасност зграда, односно материјале за термоизолацију и коришћење обновљивих извора, кроз које се повећава вредност зграде и омогућава брз повраћај уложених средстава.
Домаћинства користе око 56% укупне потрошње електричне енергије у Србији и око 65% те потрошње се користи за загревање простора у стамбеном сектору. Смањењем потрошње енергије у зградама за 50%, у временском интервалу од неколико деценија, уз улагања у омотаче, инсталације и системе КГХ и контроле, решила би се и питања:
–енергетске сигурности и безбедности,
– трошковне ефикасности грејања,
– недовољно ефикасних и штетних уређаја за грејање и хлађење простора,
– комфора и заштите здравља корисника,
– загађења водотокова.
Србија би до 2020. године требало да уложи 1,6 млрд евра да би достигла просек Европске уније у потрошњи енергије у зградарству. Већ је наведено да је специфична потрошња енергије у јавним зградама око 150 киловат сати по м2 на годишњем нивоу, док се та потрошња у болницама креће чак и 308 КWх. Потрошња енергије у јавним установама у Србији далеко је изнад просека ЕУ и управо су јавне установе те које „једу“ енергију.
Као параметар за оцену енергетске ефикасности објеката данас се у Србији користи само енергија за грејање зато што се код нас највише енергије троши на грејање, док би у наредним правилницима за издавање енергетских пасоша требало да буде укључена вентилација и хлађење, а потом и коришћење обновљивих извора енергије. То је и обавезни корак ка Европској унији с обзиром на то да ће у ЕУ све јавне зграде до 2018. морати да буду са нултом потрошњом енергија, а касније и приватни објекти.
Према недавно објављеној анализи Агенције за енергетику, највеће трошкове за грејање у предстојећој грејној сезони имаће домаћинства која користе лож уље, пропан бутан гас и струју, док ће најјефтиније бити грејање на дрва.
Европска унија користи свега 15% фосилних горива за производњу топлотне енергије, док је у Србији више од 90% производње топлотне енергије у системима даљинског грејања засновано на директном коришћењу фосилних горива. Такође, међународна обавеза Србије према Енергетској заједници је да до 2020. године оствари 27% потрошње енергије из обновљивих извора, а једно од најповољнијих решења је коришћење постројења на биомасу.
У оквиру пројекта „Промоција обновљивих енергија-развој тржишта биомасе у Србији“, од 15 локалних самоуправа које су се пријавиле, утврђено је да топлане у Зрењанину, Неготину, Бајиној Башти, Трстенику, Шапцу, Прибоју, Чачку и Јагодини имају могућност да са мазута, угља и гаса пређу на биомасу. Међутим, до реализације пројекта није дошло јер је разматрана могућност преласка топлана на комбиновану производњу топлотне и електричне енергије, пре свега због „фид ин“ тарифе за струју. Немачка развојна банка КфW је у оквиру пројекта обезбедила повољан кредит од 100 мил ЕУР за осам изабраних градова и општина, међутим, локалне самоуправе нису биле спремне на тај корак. Сада се у оквиру пројекта ГИЗ-а и ДКТИ-а траже најповољнији начини да топлане пређу на биомасу, односно могућност класичне производње топлотне енергије из биомасе.
Србија би у наредним годинама могла да уштеди око 10% електричне енергије кроз ЕСЦО концепт који подразумева склапање јавно-приватних партнерстава ради спровођења мера енергетске ефикасности у јавним установама. Закон о Јавно-приватном партнерству и концесијама, донет крајем 2011. године, знатно олакшава привлачење домаћих и страних инвеститора и банака за финансирање и вођење пројеката од општег интереса и поједностављује административне процедуре. Један од модела уговора о ЈПП за пројекте ЕЕ су Уговори о гарантованим уштедама по којима ЕСЦО гарантује да ће уштеде енергије достићи уговорени минимум. У случају да до тога не дође, ЕСЦО исплаћује разлику кориснику енергије. Приватне компаније које уђу у овај посао успеле би да остваре профит, а јавни сектор би остваривао значајне уштеде кроз ниже рачуне за струју и грејање.
Бор представља школски пример расипања енергије. Из производних капацитета у атмосферу одлазе гасови са температурама преко 150 степени а у Топлани се купују скупи угљеви за загревање топле воде. Неопходно је подићи свест грађана и привредника о неопходности рационалног управљања енергијом.
Улагање у енергетску ефикасност је скупо, али се кроз мање рачуне за струју и грејање брзо исплати.
По неким проценама, куће и зграде у Србији су генерално гледано тако лоше изоловане да се кроз зидове и старе прозоре изгуби и до 80% , а само на неефикасно грејање оде готово 25% потрошње енергије.
Домаћинства су највећи расипници, али доста енергије се изгуби и у фабричким халама и саобраћају. Домаћи прописи морају се ускладити са захтевима Европске уније. Статус кандидата који је Србија добила убрзао је и доношење дуго најављиваних закона и правилника о рационалној потрошњи енергије и оснивању Фонда енергетске ефикасности. Неопходно је да и локалне зајенице, општине и јавна предузећа уведу систем управљања енергијом.
Извор: текст преузет са сајта http://www.mc.kcbor.net/2015/03/06/odrzan-skup-povodom-obelezavanja-svetskog-dana-ocuvanja-energije-i-energetske-efikasnosti/
На сајту www.toplana.rs објављено 10.03.2015.
