Гласило Пословног удружења „Топлане Србије`, ТОПС у броју 44 доноси следеће наслове
– Кашњење у враћању дугова,
– Неизвесна припрема сезоне
Обавештење (20.02.2012.)
Поштовани корисници,
Због пробоја вреловода код Генералне дирекције (Плаве бараке), без грејања биће делови улица :
– И.Лоле Рибара као и Кестенова.
Радови су у току.
Захваљујемо се свим корисницима наших услуга са поменутих адреса на разумевању и стрпљењу.
Аустријанци и РТБ граде постројења
Бор – Гуссинг Ренеwабле Енергy ГмгХ (ГРЕГ) – Европски центар за обновљиву енергију из Гисинга у Аустрији заједно
са Рударско-топионичарским басеном Бор градиће заједничко постројење за производњу енергије из обновљивих извора, што је потврђено потписивањем Меморандума о разумевању који су парафирали генерални директор борског комбината бакра Благоје Спасковски, председник општине Бор Небојша Виденовић и већински власник ГРЕГ-а Михаел Диханд.
Ова аустријска фирма развила је технологију добијања топлотне, електричне енергије, гаса и дизел горива од свега што је органског порекла – отпадно дрво и угаљ, угљена прашина, детелина, кукуруз, силажа, комунални отпад, а Михаел Диханд дошао је у Бор и да упозна област у којој би инсталирао прво постројење.
– Иницијатива ће помоћи да се ова област развије, а нама да даље развијамо технологију. Ми у Аустрији не можемо да је дистрибуирамо зато што имамо мањак људи, али ћемо овде моћи да их пронађемо и обучимо јер намеравамо да је проширимо кроз целу југоисточну Европу, чак и изван њених граница – рекао је већински власник ГРЕГ-а истичући да ће овој области бити обезбеђена преко потребна енергетска сигурност, трошкови увоза енергије били би смањени за 60 процената, а Бор би постао центар за дистрибуцију енергије из обновљивих извора за југоисточну Европу.
– Материјални инпути – шуме, нарочито у околини Мајданпека, рурално земљиште у долини Тимока, површине изнад болнице које припадају РТБ-у, кривељско, борско, церовско и мајданпечко јаловиште, која се, захваљујући средствима Светске банке врло брзо могу претворити у плодне површине са брзорастућим дрвећем као извором енергије, објашњење су зашто ће баш у Бору бити грађено ово постројење – сматра први човек РТБ Бор Благоје Спасковски, напомињући и добре локације друмског, железничког, речног и авио саобраћаја и постојеће људске ресурсе као велико богатство.
АУТОР: Ј. Б. КРЕЧКОВИЋ
Обавештење br 2 (14.02.2012)
Поштовани корисници, у раним jутaрњим сaтимa je, збoг зaстoja угљa у бункeримa из кojих сe снaбдeвajу кoтлoви, дoшлo дo смaњeњa у испoруци тoплoтнe eнeргиje, пoсeбнo у рубним дeлoвимa грaдa.
У тoку je прoчишћaвaњe дoвoдa угљa, тaкo дa ћe oбa кoтлa, кojи су рaдили сa минимум снaгe, врлo брзo бити у стaбилнoм рeжиму рaдa кojи je вaжиo прe нeгo што je дoшлo дo зaстoja. Нoрмaлизaциja испoрукe тoплoтнe eнeргиje oчeкуje сe у рaним вeчeрњим сaтимa.
Лечић: Потраживања топлана 11 милијарди динара
(Еconomy.rs, Тaнјуг 20. јун 2011.) Највећи проблем топлана у Србији, којима се тренутно дугује око 11 милијарди динара, је хронична неликвидност због немогућности да наплате своја потраживања, изјавио је данас Танјугу председник Удружења топлана Србије Милован Лечић.
Он је навео да дуг топлана тренутно износи 10 милијарди динара, а да се топланама дугује око 11 милијарди динара.
Највећи проблем топлана је хронична неликвидност због немогућности да наплате своја потраживања, што угрожава и ремонте и припреме топлана за следећу грејну сезону, додао је Лечић.
Неке топлане у Србији су, како је рекао, у прошлој години забележиле позитивне резултате, а неке губитке.
Лечић је нагласио да су топлане у највећој мери вратиле дуг за мазут из прве транше коју су добиле као помоћ из Републичких робних резерви, током прошле грејне сезоне.
За наплату доспева и друга транша мазута из робних резерви, додао је Лечић, који је изразио очекивање да ће рок за враћање тог дуга бити продужен до 1. септембра.
Из робних резерви топланама је током прошле зиме одобрена помоћ од око 50.000 тона мазута.
Влада Србије продужила је рок за враћање тог мазута, који је истекао крајем марта, а такође је и снизила цену по којој топлане позајмљени мазут отплаћају по цени од 41 динар за килограм, уместо договорених 47 динара за килограм.