(Преузето са сајта www.economy.rs) Данас се обележава Светски дан енергетске ефикасности, 5. март, који подразумева смањење губитка енергије без нарушавања комфора, стандарда живота или економске активности и може се реализовати, како у области производње, тако и у области потрошње енергије.
Тим поводом, помоћник министра енергетике за обновљиве изворе енергије Владан Карамарковић упозорио је да се у Србији троши пет пута више енергије по метру квадратном него што би требало, а у индустрији енергетски интензитет, који представља однос специфичне потрошње енергије и јединице новостворене вредности, три пута већи.
Карамарковић је подсетио да је Влада усвојила подстицајне мере за производњу струје из обновљивих извора енергије и додао да је у плану оснивање Фонда за енергетску ефикасност, у који би годишње требало да се „слије“ око 25 до 30 милиона евра.
Он је указао да се коришћењем отпада у енергетске сврхе може побољшати енергетска ефикасност за 20 до 30 одсто и додао да укупан потенцијал обновљивих извора енергије у Србији износи 3, 6 милиона тона еквивалентне нафте, од чега само потенцијал биомасе износи око 2,6 милиона тона.
Карамарковић је навео пример да, ако би свако домаћинство у Србији заменило само две сијалице штедљивим, супституција електричне енергије била би равна снази електране од око 500 мегавата, у коју је неопходно уложити око милијарду евра, док је за куповину по две штедљиве сијалице у свим домаћинствима у Србији неопходно око 18 милиона евра. Вршилац дужности директора Агенције за енергетску ефикасност Бојан Ковачић изјавио је јуче Тањугу да је енергетска ефикасност у Србији на незадовољавајућем је нивоу, а степен рационалности у потрошњи енергије је веома мали.
Ковачић је објаснио да се као индикатор енергетске ефикасности узима енергетски интензитет, који представља однос специфичне потрошње енергије и јединице новостворене вредности, напомињући да је у различитим секторима тај енергетски интензитет мањи или већи, али да је он генерално у Србији велики.
У Србији се, према његовим речима, тек од 2004. године, када је основана Агенција, систематски води рачуна о енергетској ефикасности, док су се развијене земље посветиле тој области много раније, још седамдесетих година прошлог века.
У спровођење мера енергетске ефикасности потребно је да се систематски укључе све институције друштва, јер то није само посао државних институција, него и свих других органа, општина, компанија и сваког појединца, објаснио је Ковачић и додао да енергетска ефикасност индустрију, грађевинарство и комуналне делатности, као што су јавно осветљење или грејање.
Србија је у сличној ситуацији као земље у окружењу по питању енергетске ефикасности, а мало заостаје за земљама источне Европе које су 2004. године ушле у Европску унију и већ су прихватиле директиве ЕУ које се односе на ту област, оценио је он.
Агенције за енергетску ефикасност ће ове године наставити спровођење друге фазе пројекта повећања енергетске ефикасности у јавним зградама у Србији, која је вредна 30 милиона долара и суфинансира се из кредита Светске банке.
„У 2010. години у плану је пројектовање и израда техничке документације за око 40 објеката у Србији, а следеће године се очекују конкретни радови на тим пројектима“, указао је Ковачић, посебно поменувши објекте Клиничког центра у Нишу.
Он је казао да ће Агенција ове године, у сарадњи са владом Шпаније, спроводити пројекат вредан 204.000 евра за инсталирање фотонапонских панела на три школе у Србији – у Београду, Кули и у Варварину – а да ће бити инсталиран и један соларни колектор у Специјалној болници у Горњој Топоници код Ниша.
Потреба за штедњом енергије толико је важна да је Европска унија законом регулисала да сви нови електрични уређаји и апарати за домаћинство морају имати ознаку енергетског разреда који показује њихову просечну потрошњу електричне енергије. Иако домаћа законска регулатива то не захтева, већина производа и на нашем тржишту има те ознаке.
Колико енергије троше наши електрични апарати и какве мере уопште имамо у вези са начином коришћења енергије, два су показатеља која дефинишу област енергетске ефикасности.
„То је у суштини показатељ како је енергија потребна апарату да изврши неке своје перформансе, искоришћена, да ли се водило рачуна да се за њен рад користи мање или се није уопште водило рачуна о томе. Ако је апарат постигао енергетску ефикасност, онда сматрамо да за свој рад троши мање енергије“, рекла је у изјави за Радио – телевизију Војводине, Славица Бошковић из Института за стандардизацију Србије.
Оно што вам може помоћи да при куповини направите прави избор, да уштедите и енергију и новац, јесте налепница за означавање енергетског разреда. Ознака А је најкраћа стрелица зелене боје за најефикасније уређаје, док највећу потрошњу имају производи са ознаком Г.
На пример, машина за прање веша енергетског разреда А има 30% мању потрошњу енергије од уређаја са ознаком Ц. С обзиром на то да у сваком домаћинству постоји велики број електронских апарата, уштеда није занемарљива.
„Енергетска налепница треба и направљена је тако да купцу скреће пажњу у смислу да при куповини апарата не води рачуна само о изгледу, већ да обрати пажњу и на тај барометар који се односи на енергетску ефикасност“, нагласила је Бошковићева и подсетила да уколико уређај нема налепницу енергетског разреда, замолите продавца да у пратећој документацији потражи тај податак. Ако га нема, определите се за сличан уређај, али са информацијом о потрошњи енергије, саветују стручњаци.