Од Нове године нови обрачун цене грејања

Београд, 01.10.2010. – Уколико би гас поскупео 10 одсто то би се одразило са 0,05 одсто на раст потрошачких цена. – Цена грејања убудуће треба да се усклађује с растом цене енергената на светском тржишту, а не с инфлацијом

 

Уколико би гас поскупео 10 одсто то би се одразило са 0,05 одсто на раст потрошачких цена. – Цена грејања убудуће треба да се усклађује с растом цене енергената на светском тржишту, а не с инфлацијом

Влада Србије ће у наредних десетак дана одлучивати о поскупљењу гаса, изјавио је јуче министар енергетике Петар Шкундрић, али није могао да прецизира колико ће то поскупљење износити и када ће ступити на снагу.

Влада ће водити рачуна да не поремети макроекономску стабилност утврђивањем нових цена и о томе да поскупљење буде у складу са платежном моћи грађана, рекао је министар и додао да је најважније да су топлане припремљене за предстојећу зимску сезону, а влада ће са локалним самоуправама системским мерама омогућити редовно снабдевање енергентима оних топлана које нису у могућности да то саме ураде. У наредних 10 дана тај систем мера ће бити донет у целини и на бази њега ће се донети одлуке у вези са евентуалним кориговањем цене грејања.

Упитан да ли ће поскупљење гаса бити уграђено у цену даљинског грејања, Шкундрић је рекао да је једино логично и економски оправдано да се цена енергената веже за цену грејања. Нова цена гаса биће подједнако прихватљива и за грађане и за привреду и за јавна предузећа која обезбеђују енергију, додао је он, и поновио да струја неће поскупљивати до Нове године.

У Агенцији за енергетику кажу да им захтев „Србијагаса” за корекцију цена још није стигао, те да је рано коментарисати колико би поскупљење могло бити и додају да је долар почео да слаби у односу на динар, што би могло да значи (уколико би се такав тренд наставио) да би поскупљење у динарима могло бити и мање.

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, тврди да би гас реално требало да поскупи за око 25,1 одсто, али да та компанија неће тражити толику корекцију, већ само 18,2 одсто. При том се неће радити о линеарној корекцији, већ би нова цена за домаћинства била виша за 13, а даљинских система за 14 процената.

Упитан колика би то корекција цена гаса могла да буде, а да се при томе не наруши макроекономска стабилност земље, Иван Николић, сарадник Економског института, каже за наш лист да би поскупљење гаса од 10 процената имало директан удар на цене за 0,05 одсто, док би исти тај проценат поскупљења струје утицао за око 0,7 процената на раст осталих цена.

Економска цена грејања за домаћинства прикључена на топлане која би покрила и набавку енергената и ремонте износи у овом часу 90 динара по квадрату, потврђује за „Политику” Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије, напомињући да су свесни да толику цену неће добити, јер би то био велики удар на буџет грађана.

Имајући у виду да топлане дугују НИС-у више од 400 милиона динара за мазут испоручен протеклих грејних сезона, као и да су дугови према „Србијагасу” милионски, Лечић каже да је једини спас у увођењу нове формуле за обрачун утрошене топлотне енергије и то тако што би се пратио раст цена гаса на светској берзи и према томе и у Србији усклађивале цене грејања.

– Реално је очекивати да овај нови систем обрачуна утрошка топлотне енергије заживи од Нове године – каже Лечић и додаје да топлане чине све код надлежних да се с усвајањем ове формуле више не отеже.

Уколико би се, међутим, и убудуће цене грејања усклађивале само с растом инфлације као што је то случај сада, новац за набавку нових енергената неће моћи да се обезбеди, тако да се мора прећи на реалнију рачуницу.

Плаћање стварно утрошене топлотне енергије могуће је спровести и увођењем калориметара који се постављају у зградама, или делитељима топлоте који се монтирају у становима. С делитељима топлоте станари би могли зими да загревају само оне просторије које користе и самим тим и мање плате грејање. Упитан ко би то финансирао, Лечић истиче да увођење делитеља топлоте кошта око 250 евра по домаћинству и да би у договору с топланама то могло да се плаћа на одложено.

Лечић је скептичан око начина набавке нових количина мазута од НИС-а, јер је понуда ове компаније (посебно око рокова наплате испоручене робе) за већину топлана нереална, будући да се од топлана тражи да дају гаранције да ће будуће испоруке платити у року од 15 до 45 дана.

Упитан да ли су топлане почеле и поред свих ових проблема да набављају нове количине огрева за зиму, Лечић каже да нису, да има нешто мало мазута на залихама, а да би грејна сезона требало да почне 15. октобра уколико температура падне испод 12 степени.

Политика: Ј.Петровић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *