11.03.2013. Уштеда и енергије и пара

За годину и по наплата грејања по утрошку обавезна за све топлане. Грејење по утрошку значи газдовање топлотном енергијом. Домаћинства одлучују шта ће и колико грејати и сами подешавају температуру. Тако контролишу и своје рачуне, колико потроше, толико плате.

Предлог закона о енергетској ефикасности, који Скупштина треба да усвоји до краја недеље, обавезује све топлане да до 2015. године пређу на наплату грејања по утрошку. За тај посао Влада најављује помоћ топланама. Протекле седмице почела је и четврта фаза обнове даљинских система, коју Влада спроводи уз помоћ Немачке. Очекује се уштеда енергије и до 30 одсто.

Грејење по утрошку значи газдовање топлотном енергијом. Домаћинства одлучују шта ће и колико грејати и сами подешавају температуру. Тако контролишу и своје рачуне, колико потроше, толико плате.

Четвртина домаћинстава има централно грејање из топлана и плаћа по квадратном метру стана, што је већини прескупо. Од 58 даљинских система, само у Суботици, Бечеју, Шапцу и Бачкој Паланци обрачунавају грејање по потрошњи, а још 20 топлана најављује да ће тај начин примењивати од јесени. Остале имају око годину и по да се припреме.

„Сходно томе градска управа мора донети одлуку да сви потрошачи, односно корисници грејања у Ваљеву плаћати по потрошњи. Што се тиче топлане, она је спремна“, каже Иво Стојковић, директор Топлане у Ваљеву.

За наплату по потрошњи неопходно је да се у зградама уграде мерачи и делитељи топлоте, а у становима вентили на радијаторима. За просечан стан од 60 квадрата та инвестиција кошта до 250 евра. Предвиђено је да домаћинства вентиле отплаћују на рате, најмање три године, кроз рачуне за грејање. Топлане имају подршку Владе.

Министарка енергетике Зорана Михајловић рекла да ће обезбедити топланама, односно локалним самоуправама да набаве калориметре за сваку зграду, како би практично грађани што мање били оптерећени преласком мерења по утрошку.

Од 2000. године, немачка влада кроз донације и повољне кредите своје Развојне банке помаже српске топлане. До сада су инвестирали 800 милиона евра.

„У протекле три фазе пројекта обнове српских топлана, који помаже Немачка, у осам топлана подигнута је енергетска ефикасност за 10 одсто“, каже Хајнц Георг Вилхелм, амбасадор Немачке у Србији.

У европским земљама, грејање се углавном обрачунава по потрошњи. Користи су вишеструке, уштеда горива и топлотне енергије мања је у просеку за петину.

Извор: РТС

Преузето:  Линк –  Пословно јутро

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *