На Светски дан енергетске ефикасности – 5. март, Србија нема много разлога за славље, јер троши двоструко више енергије од светског просека. Држава ће, у току ове године, пројекте енергетске ефикасности дотирати са 1,3 милијарде динара.
Србија троши двоструко више енергије од светског просека, а чак шест пута више од неких земаља Ервопе, због чега нема много разлога за славље на Светски дан енергетске ефикасности. Како би се потрошња енергије смањила, држава је најавила да ће, ове године, пројекте енергетске ефикасности дотирати са 1,3 милијарде динара. Изјава Младена Вуканца
Шта значи имати добро изолован стан или кућу најбоље се видело током фебруарских ледених дана. Свака нова зграда ускоро ће имати енергетски пасош у коме ће писати колико енергије троши.
Енергетска ефикасност подразумева смањену потрошњу и електричне и топлотне енергије, а да то не наруши комфор живота и рада људи. Управо то је суштина и зелене градње која је већ тренд у свету.
Како истиче Младен Вуканац из Савета зелене градње Србије, штедња енергије је јако важан концепт.
„Када сертификујемо зграду која је зелена, најнижи ниво сертификације већ подразумева уштеду око 20 процената енергије у односу на такозвану сиву градњу“, објаснио је Вуканац.
Куће и зграде у Србији су лоше изоловане. Кроз зидове и старе прозоре изгуби се чак 4/5 енергије, а само на неефикасно грејање оде 25 одсто потрошње струје.
Стручњаци кажу да је улагање у енергетску ефикасност скупо, али се кроз мање рачуне за струју и грејање брзо и исплати. Међутим, пре свега треба подићи свест грађана о неопходности штедње енергије.
Прекомерну енергију троше и неефикасни електрични уређаји, који се још продају код нас. У Агенцији за енергетску ефикасност кажу да ће то ускоро бити збрањено посебним правилником.
Према речима Бојана Ковачића из Агенције за енергетску ефикасност, тај правилник подразумева да ће сваки производ који грађани, односно потрошачи нађу у продавницама, морати да има декларцију, односно ознаку енергетског разреда.
Домаћинства су највећи расипници, али доста енергије се изгуби и у фабричким халама и саобраћају. Домаћи прописи морају се ускладити са захтевима Европске уније.
Статус кандидата који је Србија добила, требало би да убрза и доношење дуго најављиваног закона о рационалној потрошњи енергије и оснивање Фонда енергетске ефикасности.