Грејање и хлађење обновљивим изворима енергије, мора постати важан део Иницијативе паметних градова у оквиру Стратешке енергетске технологије (СЕТ) – Плана Европске уније.

То је мишљење експерата који представљају 70 европских градова и Европске технолошке платформе о обновљивим изворима за грејање и хлађење (РХЦ-платформа) , а који су се окупили у радионици која је одржана у фебруару 2011 у Бриселу.

Као резултат тога, учесници семинара и одбор РХЦ-платформе, једногласно су усвојили резолуцију којом се од Европске комисије захтева да уведе обновљиве технологије за грејање и хлађење у сваки појединачни пројекат паметних градова.

Око 50% потражње финалне енергије данас се користи за грејање и хлађење, а градови су најважнији актери у процесу трансформације нашег енергетског система у смеру одрживости. Сходно томе, РХЦ-платформа је била домаћин радионице под називом „Допринос обновљивих извора за грејање и хлађење у паметним градовима“ који је подржан од стране Аустријског министарства за саобраћај, иновације и технологију.

Главни циљ радионице био је да се разговара о могућим предностима технологије за грејање и хлађење обновљивим изворима енергије у пројекту Иницијативе паметних градова.
У свом обраћању публици, Герард Стриј-Хип, председник РХЦ-платформе, нагласио је да хитна трансформација нашег енергетског система захтева више истраживања и развоја као и даље иновације. „СЕТ-план је најмоћнији инструмент у развоју енергетских технологија од стране Европске уније у наредној деценији“, рекао је он, „али и поред великог значаја сектора за грејање и хлађење, у процесу трансформације нашег енергетског система у онај одрживи, само пројекат Иницијативе паметних градова укључује грејање и хлађење унутар задатог СЕТ-плана.

„То је разлог зашто РХЦ-платформа фокусира своје активности на пројекат Иницијативе паметних градова и захтева значајну улогу за обновљиве изворе за грејање и хлађење у оквиру те иницијативе.
Централну улогу коју има технологија обновљивих извора енергије за грејање и хлађење у овом пројекту нагласио је такође и Стефан Тостман, шеф Одељења за енергетске технологије и координацију истраживања у Генералној дирекцији за енергију Европске комисије, одговоран за развој пројекта Иницијативе паметних градова. Он је поздравио активан допринос РХЦ-платформе за развој Иницијативе паметних градова, и најавио да ће ове године Европска комисија започети прве активности предвиђене овом Иницијативом.

Овај догађај је обезбедио јединствену прилику представницима различитих европских општина да разговарају о примерима најбоље праксе примене обновљивих извора грејања и хлађења у „паметним градовима“, а нарочито најпогоднији начин интегрисања обновљивих извора грејања и хлађења у великим, као и у малим и средњим „паметним градовима“. Као један од примера , град Грац је представио свој систем даљинског грејања који се углавном заснива на обновљивим изворима енергије.

Учесници семинара су на крају усвојили резолуцију о Иницијативи паметних градова. Ова резолуција, који је такође усвојена од стране Управног одбора РХЦ-платформе, састоји се од седам тачака
којима се дефинише начин примене овог пројекта. Овом резолуцијом се предлаже подршка само оним градовима у оквиру Иницијативе са мастер планом који укључује развој сектора грејања и
хлађења, специфичних РХЦ-циљева, решења која захтевају мешавину РХЦ-различитих технологија и енергетске ефикасности, и која, такође, уважавају пуну предност локалних ресурса.
(Преузето са energyobserver.com)

(Преузето са сајта www.economy.rs) Данас се обележава Светски дан енергетске ефикасности, 5. март, који подразумева смањење губитка енергије без нарушавања комфора, стандарда живота или економске активности и може се реализовати, како у области производње, тако и у области потрошње енергије.

Тим поводом, помоћник министра енергетике за обновљиве изворе енергије Владан Карамарковић упозорио је да се у Србији троши пет пута више енергије по метру квадратном него што би требало, а у индустрији енергетски интензитет, који представља однос специфичне потрошње енергије и јединице новостворене вредности, три пута већи.

Карамарковић је подсетио да је Влада усвојила подстицајне мере за производњу струје из обновљивих извора енергије и додао да је у плану оснивање Фонда за енергетску ефикасност, у који би годишње требало да се „слије“ око 25 до 30 милиона евра.

Он је указао да се коришћењем отпада у енергетске сврхе може побољшати енергетска ефикасност за 20 до 30 одсто и додао да укупан потенцијал обновљивих извора енергије у Србији износи 3, 6 милиона тона еквивалентне нафте, од чега само потенцијал биомасе износи око 2,6 милиона тона.

Карамарковић је навео пример да, ако би свако домаћинство у Србији заменило само две сијалице штедљивим, супституција електричне енергије била би равна снази електране од око 500 мегавата, у коју је неопходно уложити око милијарду евра, док је за куповину по две штедљиве сијалице у свим домаћинствима у Србији неопходно око 18 милиона евра. Вршилац дужности директора Агенције за енергетску ефикасност Бојан Ковачић изјавио је јуче Тањугу да је енергетска ефикасност у Србији на незадовољавајућем је нивоу, а степен рационалности у потрошњи енергије је веома мали.

Ковачић је објаснио да се као индикатор енергетске ефикасности узима енергетски интензитет, који представља однос специфичне потрошње енергије и јединице новостворене вредности, напомињући да је у различитим секторима тај енергетски интензитет мањи или већи, али да је он генерално у Србији велики.
У Србији се, према његовим речима, тек од 2004. године, када је основана Агенција, систематски води рачуна о енергетској ефикасности, док су се развијене земље посветиле тој области много раније, још седамдесетих година прошлог века.

У спровођење мера енергетске ефикасности потребно је да се систематски укључе све институције друштва, јер то није само посао државних институција, него и свих других органа, општина, компанија и сваког појединца, објаснио је Ковачић и додао да енергетска ефикасност индустрију, грађевинарство и комуналне делатности, као што су јавно осветљење или грејање.

Србија је у сличној ситуацији као земље у окружењу по питању енергетске ефикасности, а мало заостаје за земљама источне Европе које су 2004. године ушле у Европску унију и већ су прихватиле директиве ЕУ које се односе на ту област, оценио је он.

Агенције за енергетску ефикасност ће ове године наставити спровођење друге фазе пројекта повећања енергетске ефикасности у јавним зградама у Србији, која је вредна 30 милиона долара и суфинансира се из кредита Светске банке.

„У 2010. години у плану је пројектовање и израда техничке документације за око 40 објеката у Србији, а следеће године се очекују конкретни радови на тим пројектима“, указао је Ковачић, посебно поменувши објекте Клиничког центра у Нишу.

Он је казао да ће Агенција ове године, у сарадњи са владом Шпаније, спроводити пројекат вредан 204.000 евра за инсталирање фотонапонских панела на три школе у Србији – у Београду, Кули и у Варварину – а да ће бити инсталиран и један соларни колектор у Специјалној болници у Горњој Топоници код Ниша.

Потреба за штедњом енергије толико је важна да је Европска унија законом регулисала да сви нови електрични уређаји и апарати за домаћинство морају имати ознаку енергетског разреда који показује њихову просечну потрошњу електричне енергије. Иако домаћа законска регулатива то не захтева, већина производа и на нашем тржишту има те ознаке.

Колико енергије троше наши електрични апарати и какве мере уопште имамо у вези са начином коришћења енергије, два су показатеља која дефинишу област енергетске ефикасности.

„То је у суштини показатељ како је енергија потребна апарату да изврши неке своје перформансе, искоришћена, да ли се водило рачуна да се за њен рад користи мање или се није уопште водило рачуна о томе. Ако је апарат постигао енергетску ефикасност, онда сматрамо да за свој рад троши мање енергије“, рекла је у изјави за Радио – телевизију Војводине, Славица Бошковић из Института за стандардизацију Србије.

Оно што вам може помоћи да при куповини направите прави избор, да уштедите и енергију и новац, јесте налепница за означавање енергетског разреда. Ознака А је најкраћа стрелица зелене боје за најефикасније уређаје, док највећу потрошњу имају производи са ознаком Г.

На пример, машина за прање веша енергетског разреда А има 30% мању потрошњу енергије од уређаја са ознаком Ц. С обзиром на то да у сваком домаћинству постоји велики број електронских апарата, уштеда није занемарљива.

„Енергетска налепница треба и направљена је тако да купцу скреће пажњу у смислу да при куповини апарата не води рачуна само о изгледу, већ да обрати пажњу и на тај барометар који се односи на енергетску ефикасност“, нагласила је Бошковићева и подсетила да уколико уређај нема налепницу енергетског разреда, замолите продавца да у пратећој документацији потражи тај податак. Ако га нема, определите се за сличан уређај, али са информацијом о потрошњи енергије, саветују стручњаци.