Луксембуршка компанија „Securum equity partners“ одлучила је да искористи енергетски потенцијал сунчевог зрачења који је, по њиховим речима, у Србији за трећину већи него у средњој Европи, и да средином 2013. на југу наше земље почне изградњу највећег соларног парка на свету.
Планирано је да панели укупне инсталисане снаге 1.000 МW буду постављени на око 3.000 хектара.Иван Матејак, менаџер компаније „Securum equity partners“ за Србију, објаснио је за „еКапију“ због чега се луксембуршка фирма одлучила да баш у нашој земљи гради соларну електрану двоструко већу од садашњег светског лидера – калифорнијског соларног парка снаге 500 МW.
– Осим изузетно повољног географског положаја, који је од великог значаја будући да нам је циљ првенствено извоз електричне енергије, важно је напоменути и да је у Србији интензитет сунчеве радијације међу највећима у Европи. У поређењу са Немачком, земљом која је најнапреднија у овом сектору на светском нивоу, потенцијал је већи скоро за 40% – каже Матејак.
Образлажући одлуку да инвестицију вредну скоро 3 млрд УСД усмере баш у нашу земљу, Матијак додаје да су овде наишли на разумевање државних органа за представљени пројекат, али и да Србија поседује одговарајућу електроенергетску инфраструктуру, те да је српска електромрежа веома добро повезана са онима у суседним државама.
– У овој почетној фази разраде пројекта имали смо прелиминарне сусрете са челницима „Електромрежа Србије“, којима смо изложили наше идеје. Водећи се Планом развоја преносног система, прикључење, које ће наступити у више фаза, неће представљати проблем. И саме локације биће изабране у односу на присуство преносних мрежа ЕМС-а као и њихове капацитете – објашњава Матејак из „Securum equity partners“.
У овој компанији такође наглашавају да нема разлога за бригу када је реч о загађењу животне средине, као и да не треба страховати од евентуалног негативног утицаја на пољопривреду, која је у нашој земљи веома важна привредна делатност. „Securum equity partners“ планира да се у избору локација за соларни парк води управо принципима што мањег утицаја на околину.
– Нећемо узимати у обзир земљиште намењено пољопривреди, то је наша стратешка и етичка одлука. Истраживања потенцијалних локација су у току, а избор ћемо вршити, осим према поменутим критеријумима, и према критеријуму ефикасности сунчевог зрачења.
Према плановима компаније „Securum equity partners“, реализација овог пројекта требало би да почне већ од јануара следеће године. Процењено је да ће добијање свих потребних дозвола бити завршено до средине 2013, када би требало да почне изградња соларног парка и његово прикључење на дистрибутивни систем, које би се фазно одвијало до 2015. године.
– Целокупан пројекат биће реализован у координацији са државним органима и јавним предузећима директно захваћеним пројектом. Ускоро ће бити формирана и радна група у којој ће, осим предстваника наше компаније, учествовати и све стране на које се пројекат односи.
Пројекат је за сада на самом почетку – 17. новембра 2011. године између „Securum equity partners“ и Србије потписан је правно необавезујући Оквирни споразум, којим су обе стране изразиле спремност да сарађују, а преговори о конкретним детаљима, према ранијим најавама из Министарства енергетике, тек треба да почну.
Луксембуршка фирма истиче да ће се у свим фазама ослонити искључиво на локалну радну снагу, али и да ће Србија профитирати од фискалних давања предузећа чије ће оснивање бити неопходно да би се пројекат изградне соларног парка реализовао.
– Сигурно је и да овакав тип пројекта поставља Републику Србију на прва места светске енергетске мапе. Надаље, величина инвестиције може привући низ других страних улагања у сектор обновљивих извора енергије, и не само у тај сектор – мишљења је наш саговорник.
Међународне анализе показују да ће потражња за електричном енергијом расти у следећој деценији на целом европском континенту, те да ће она морати да буде задовољена већим делом из
обновљивих извора енергије. Ако се при томе узме у обзир и обавеза земаља чланица Европске уније да до 2020. повећају удео обновољивих извора енергије у укупној потрошњи на 20% (циљ који већина земаља неће моћи да оствари из сопствених извора), постају јасни потенцијали за извоз електричне енергије произведене у Србији.
– У оваквом сценарију потребно је имати и на уму одлуку неких земаља ЕУ, првенствено Немацке, за прогресивним гашењем нуклеарних постројења на њиховој територији – кажу за „еКапију“ у „Securum equity partners“.
Ипак, како је у питању инвестиција веома велике вредности, није било могуће заобићи питање евентуалних ризика, како на глобалном нивоу, тако и на нивоу саме Србије.
– Потенцијални ризици за страна улагања у Србији не разликују се од оних који постоје и у другим државама, не само региона, већ и западне Европе. Многобројне макроекономске неравнотеже и потешкоће произилазе из светске економске кризе, и оне би могле спречити неометано спровођење битних инвестиција. Упркос томе, улагања у сектор обновљивих извора енерије задржала су позитиван растући тренд на глобалном нивоу, захваљујући пре свега сопственом моделу развоја, али и растућном потражњом за енергијом – каже Матејак.
Управо овај тренд, и чињеница да је највећи део електричне енрегије која ће бити овде произведена намењен извозу, омогућиће финансијску самоодрживост пројекта на коју „Securum equity partners“ рачуна. Заправо, то је и једини могући начин функционисања соларне елекатрне овако велике снаге, када се у обзир узме да је Министарство енерегтике Србије ограничило подстицање произвођача електричне енергије добијене из сунца на укупно 5 МW снаге.
– Сам обим пројекта заправо омогућава његову финансијску самоодрживост. Наиме, одлуком о инсталирању 1000 МW ствара се економија обима која у самом старту смањује трошкове компоненти које ће бити набављене од водећих произвођача панела и инвертера.
На тај начин смањиће се и просечни трошкови поизводње 1 кWх, који це директно утицати на профитабилност саме производне структуре, без да се користе подстицајне мере од стране државе. Познајемо актуелно ограничење, које за нас није препрека, јер нам је превасходни циљ извоз – каже Матејак за наш портал.
Инвестициони пројекат чији је званичан назив „Непер солар парк инкубатор – Сербиа“ биће реализован путем посебног финансијског инструмента – „Непер“ фонда, који „Securum equity partners“ у сарадњи са „Amicorp Fund Services“ посебно оснива за ову намену.
„Непер“ фонд је у завршној фази оснивања, и биће дефинитивно оперативан до краја децембра 2011. године.
– Реч је о отвореном инвестиционом фонду (опен енд фунд), намењеном искључиво професионалним и инстутуционалним инвеститорима. Инвестициони план предвиђа минимални годишњи повраћај за инвеститоре од 15%, гарантован на период од 20 година.
Сунце 170 пута „вредније“ од светских резерви угља
– Енергија зрачења Сунца која годишње долази до земљине површине 170 пута је већа од енергије укупних резерви угља на свету. Она је врло ефикасна, и захваљујући развоју технологије могуће је употребљавати соларне панеле и када је облачно – објашњава Иван Матејак предности коришћења соларне енргије.
– Замена компонентистике која се употребљава у производњи енергије из сунчевог зрачења – панела и инвертера, врло је једноставна и захтева минималне захвате на систему, што продужује временску искоришћеност соларних паркова.
Он додаје да су ограничења сунчеве енергије сведена на минимум, те да се технологија временом усавршава што доводи до низа позитивних ефеката, почев од цене производње енергије, као и до оптимизације производних структура у свим аспектима.
– Осим тога, не заборавимо и да коришћење енергије сунца смањује зависност једне земље од увоза фосилних горива. Визуелни утицај соларних паркова на околину је ограничен, док је онај звучни чак неприметан.
Сунчева енергија, осим што је неисцрпна, ни у једном сегменту експолатације не загађује околину. Њена употреба директно утиче на квалитет живота као и на квалитет климатских прилика, не долази до испуштања штетних материја у атмосферу као што је то случај са искоришћавањем фосилних горива, нити представља велику опасност по живот на планети као што то чине нуклеарни погони.
Извор: www.ekapija.com
Председник удружења топлана Србије Милован Лечић изјавио је данас да за сада нема проблема у функционисању даљинских система грејања у земљи. 
Гласило Пословног удружења „Топлане Србије`, ТОПС у броју 45 доноси следеће наслове: