Корисницима услуга топлане, овога пута желимо да представимо, примере дугогодишњих проблема са којима се радници топлане сусреће приликом свакодневних санационих радова на топлификационој мрежи и интервенцијама у топлотним подстаницама.
Дугогодишњи проблеми, који се огледају у зацепљењу вреловодних цеви као и проблема са дотрајалом опремом у топлотним подстаницама, коначно биће решено заменом нове опреме у подстаницама и новим цевима на топлификационој мрежи, кроз реализацију KfW програма.
У прилогу слике изгледа зачепљених вреловодних цеви и дотрајале опреме
РТВ Бор – Данијела Нововић –Грејна сезона у Бору протиче без већих проблема, оцењују у локалној самоуправи у Бору. Кварова има на топловодној мрежи и то углавном у деловима града где вреловодне цеви нису мењане и они се решавају брзо, а најбитније је да у погонском делу, где су котлови, нема проблема.
Од почетка грејне сезоне у Бору је на топловодној мрежи забележено више од стотину пробоја. У борској топлани кажу да је то у просеку најмање један пробој дневно и да се кварови санирају у најкраћем могућем року како би грађани, који остану без грејања, имали што мање проблема.
На котловима нема проблема и то је најзначајније, каже в.д. директора борске Топлане Игор Јанковић, јер код пробоја врло мали део гада остаје без грејања, а уколико би било проблема у призводном делу, то би се осетило у целом граду.
Показало се и га је замена вреловода, која је урађена ове године из КФВ кредита, дала одличне резултате јер на том делу мреже која је била претходних година најризичнија, више нема пуцања. Наредне године планирана је замена још седам километара вреловодне мреже и преосталих 35 подстаница чиме ће цео систем бити аутоматизован и још стабилнији, каже Јанковић. (https://rtvbor.rs/od-pocetka-sezone-vise-od-stotinu-kvarova-na-toplovodnoj-mrezi/). РТВ Бор: https://youtu.be/0L8Yna05ito
РТВ Бор –Дејан Ђорђевић– Нова топлана у Бору требало би да од наредне грејне сезоне преузме грејање целог града. У току је њена изградња и она би требало да обезбеди боље и стабилније грејање грађана прикључених на систем даљинског грејања.
Изградња нове топлане у Бору иде планираном динамиком и требало би да буде спремна за наредну грејну сезону. На локацији у близини магацина Центроистока, постављен је нови котао снаге 40 мегавата, који би требало да буде централни део производње топлотне енергије и вреловод који ће повезивати нову топлану са постојећом мрежом.
Градоначелник Бора Александар Миликић је са сарадницима обишао ове радове. Како је речено том приликом до краја грејне сезоне очекује се да стигну нови измењивачи и пумпе, а након тога, два нова котла која раде у Топлани биће премештени на ову локацију и умрежени са новим котлом.
Котлови ће користити компримован гас, а циљ је да се остваре максималне уштеде и касније и обезбеди прикључак на гасовод и на тај начин стигне до тога да Топлана може да послује без субвенција. Очекује се и да 2026. године почне уградња калориметара, како би грађани сами могли да контролишу потрошњу чиме ће, уз спречавања губитака на мрежи, бити остварене додатне уштеде. (https://rtvbor.rs/izgradnja-nove-toplane-u-boru-po-planiranoj-dinamici/)
Од почетка грејне сезоне, топлана се суочава се са пријавама појединих грађана који немају адекватно грејање. Техничке службе и мајстори топлане свакодневно обављају интервенције по позивима грађана који упућују рекламације на неадекватан квалитет грејања у појединим зградама.
Након провера топлотних подстаница установљено је да су оне у исправном стању и да испоручују топлотну енергију по параметрима спољне температуре. Даљом провером, стручних лица топлане, уочени су проблеми у самим зградама где се уочавају зачепљења у хоризонталним деловима секундарне инсталације (у прилогу слике изгледа зачепљене инсталације).
Решење оваквих врста проблема је, у замени дела зачепљене топлотне инсталације, и у надлежности је управника стамбене заједнице.
РТВ Бор – Дејан Ђорђевић –Овогодишња грејна сезона је успешна, оцењују у локалној самоуправи у Бору. Цео систем је знатно стабилнији, а осим спорадичних кварова, није било већих проблема. Како би се одржао рад, неопходне су субвенције, јер је економска цена знатно већа од оне коју сада плаћају Борани.
БОР – Борска Топлана је прошле грејне сезоне прешла са угља на гас и показало се да су трошкови за једну сезону око милијарду 700 милиона динара, што је нешто мање од цене угља, а добијено је стабилно грејање и мање загађење ваздуха, каже градоначелник Бора Александар Миликић.
Он додаје да уштеде јесу остварене, али је цена грејања коју грађани плаћају, чак и са априлским повећањем, далеко нижа од економске цене, због чега су субвенције неопходне.
„Када се заврши гасовод и нова Топлана, трошкови за енергенте биће 30 до 40 одсто нижи. Битно је и да ће у буџету града у 2025. години бити предвиђена средства за комплетно нове водомере са дигиталним очитавањем, а већ у 2026. години град ће обезбедити средства за уградњу дигиталних калориметара на систем грејања. Тиме ће грађани сами моћи да контролишу потрошњу, а биће смањен и утрошак енергената“, каже Александар Миликић, градоначелник Бора.
