На Светски дан енергетске ефикасности – 5. март, Србија нема много разлога за славље, јер троши двоструко више енергије од светског просека. Држава ће, у току ове године, пројекте енергетске ефикасности дотирати са 1,3 милијарде динара.

Србија троши двоструко више енергије од светског просека, а чак шест пута више од неких земаља Ервопе, због чега нема много разлога за славље на Светски дан енергетске ефикасности. Како би се потрошња енергије смањила, држава је најавила да ће, ове године, пројекте енергетске ефикасности дотирати са 1,3 милијарде динара. Изјава Младена Вуканца 

Шта значи имати добро изолован стан или кућу најбоље се видело током фебруарских ледених дана. Свака нова зграда ускоро ће имати енергетски пасош у коме ће писати колико енергије троши.

Енергетска ефикасност подразумева смањену потрошњу и електричне и топлотне енергије, а да то не наруши комфор живота и рада људи. Управо то је суштина и зелене градње која је већ тренд у свету.

Како истиче Младен Вуканац из Савета зелене градње Србије, штедња енергије је јако важан концепт.

„Када сертификујемо зграду која је зелена, најнижи ниво сертификације већ подразумева уштеду око 20 процената енергије у односу на такозвану сиву градњу“, објаснио је Вуканац.

Куће и зграде у Србији су лоше изоловане. Кроз зидове и старе прозоре изгуби се чак 4/5 енергије, а само на неефикасно грејање оде 25 одсто потрошње струје.

Стручњаци кажу да је улагање у енергетску ефикасност скупо, али се кроз мање рачуне за струју и грејање брзо и исплати. Међутим, пре свега треба подићи свест грађана о неопходности штедње енергије.

Прекомерну енергију троше и неефикасни електрични уређаји, који се још продају код нас. У Агенцији за енергетску ефикасност кажу да ће то ускоро бити збрањено посебним правилником.

Према речима Бојана Ковачића из Агенције за енергетску ефикасност, тај правилник подразумева да ће сваки производ који грађани, односно потрошачи нађу у продавницама, морати да има декларцију, односно ознаку енергетског разреда.

Домаћинства су највећи расипници, али доста енергије се изгуби и у фабричким халама и саобраћају. Домаћи прописи морају се ускладити са захтевима Европске уније.

Статус кандидата који је Србија добила, требало би да убрза и доношење дуго најављиваног закона о рационалној потрошњи енергије и оснивање Фонда енергетске ефикасности.

Крагујевац — У селу Бадњевац код Крагујевца у завршној фази је изградња пилот постројења соларне топлане, у коју може да се концентрише сунчева енергија и чува месецима.

Реч је о систему соларне топлане са концентратором и високотемпературним акумулатором, које је изумео Владимир Петровић, директор фирме „Алтернативна енергије“. Он је својевремено био професор Машинског факултета у Крагујевцу и директор развоја у компанији „Круп“ у Немачкој где је живео око две деценије.

Петровић објашњава да пилот постројење соларне топлане, прво у Србији, представља значајан продор на пољу енергетске ефикасности имајући у виду да је код обновљивих извора енергије велики проблем њихова константност.

Изградња пилот постројења соларне топлане у Бадњевцу коштала је до 100 хиљада евра каже Петровић и додаје да је извођач радова чачанска фирма, а инвеститори су пословни партнери из Енглеске, иначе Индијци пореклом. То су Амарјит Ријад и Хардип Сиера, власници софтверске и трговачке куће, који су, како наводи Петровић, у изградњу топлане уложили приватно, а не у име компанија.

„Предности овог система у односу на постојеће у свету су континуирана производња енергије из акумулиране сунчеве енергије, као и до пет пута већи капацитет акумулације од постојећих“, тврди Петровић. 

У свету постоји мали број соларних електрана, али оне раде на принципу акумулирања топлоте фазног прелаза. 

Постојећи соларни системи задовољавају трећину дневних потреба за енергијом из разлога што Сунце у просеку сија осам сати дневно, а да би се надоместио јаз од 16 часова, многе компаније поред соларних постројења имају и електране које раде на гас. 

Он свој изум – пилот постројење соларне топлане подиже у дворишту своје куће изграђене у шумадијско-јапанско-баварском стилу, и како тврди Петровић, њиме ће грејати кућу површине око 500 квадратних метара као и мањи производни погон поред ње. 

Соларна топлана у Бадњевцу је пречника 13 метара и висине 18 метара, и са концентратором и високотемпературним акумулатором омогућава да се акумулирана енергија из сунца производи по потреби и у континуитету – 24 часа на дан, и тако 365 дана у години. 

„Овај систем може да значи привредни препород Србије, јер би упослио на хиљаде фирми које се баве технологијама, упослио би целу машинску индустрију, транспортне системе и друге сегменте српске привреде. Отворио би и се велики број радних места и значајно би се редуковао увоз гаса“, истче Петровић. 

Објашњавајући да пилот постројење соларне топлане у Бадњевцу може да загрева неколико станова, Петровић тврди да повећањем пречника концентратора за само један метар повећава се број станова који би се загрејавао за за чак десет пута. Соларна топлана, додаје Петровић, наравно да није само за грејање станова, већ може да се користи и у привреди, али и у пољопривреди где би се пластеници зими загрејавали.

„Спреман сам да помогнем Влади да са овом технологијом направимо један привредни бум. Нису овде проблем финансије, за ову технологију новац неће бити проблем, моћи ће да се добије из света, овде је битна воља и жеља државе да стане иза овог пројекта да се имплементира у Србији“, каже Петровић који се из Немачке у родни Бадњевац вратио средином 90-их година.

Акумулатор за соларну топлану јединствен је у свету по запреминским капацитетом од 450 киловат часова по метру кубном а, максимална температура до које се загрева акумулациона маса износи 800 степени Целзијусових, истиче Петровић. Он додаје да систем изолације језгра акумулатора, који је такође његов изум, омогућава да топлотни губици буду мањи од шест одсто на годишњем нивоу.

Када би држава, додао је он, стала иза тог пројекта, врло брзо би се технологију извозила на светска тржишта, која, како је указао, већ сада показују интересовање, попут Енглеза одакле су и инвеститори изградње пилот постројења, затим Јордана, Немачке, Кине и Норвешке. 

Норвежани ће, додаје Петровић, већ у уторак посетити постројење у Бадњевцу јер њих занима високотемпературни акумулатор како би сачували енергију ветра. 
Овај шумадијски машински инжењер, који је већину својих 36 изума патентирао у Немачкој, објашњава да би изградњом соларних топлана у Србији, за 10 до15 година, након отплате те инвестиције, грађани би могли практично бесплатно зими да греју своје домове, односно плаћали би само трошкове одржавања система. 

Примера ради, каже Петровић, да би се цео Крагујевац грејао, потребно би било изградити соларану топлану чији би концентратор био пречника и висине 90 метара, и та инвестиција би у догледно време била исплатива, имајући у виду да Крагујевац за енергнетне за грејање за наредних 20 година треба да плати око 800 милиона евра. 

Према његовим речима, за сада у Крагујевцу нема таквог интересовања, али је заинтересована општина Велика Плана за коју је припремљено идејно решење за соларну топлану која ће носити назив „Лозовик 1“, и чији ће концетратор бити пречника 55 метара како би се грејало 108 станова у тој варошици.

ИЗВОР: ТАНJУГ