Аутор: Топлана

 Министар енергетике, развоја и заштите животне средине у Влади Републике Србије Зорана Михајловић најавила је данас да ће примена Уредбе о начину одређивања највиших и најнижих просечних цена топлотне енергије у грејној сезони 2012/2013. године, која је требало да важи до краја ове грејне сезоне, бити продужена.

Михајловић је на конференцији за новинаре навела да је ова уредба, која је донета у октобру 2012. године, требало да важи до 15. априла ове године, али да ће њена примена бити продужена и да ће она бити основа за припрему следеће грејне сезоне.

Она је истакла да једна четвртина од укупно 58 топлана у Србији није поштовала поменуту уредбу, и напоменула да у највећем броју случајева није поштована одредба да цене грејања за привреду буду до 50 посто веће него за грађане.

Према њеним речима, Уредба је донета због великих диспаритета у ценама грејања за грађане и за привреду, који се кретао у распону 1:4, док сада износи 1:1,5.

Влада је, како је навела, донела ову уредбу како би се смањиле велике разлике у ценама грејања међу топланама и обезбедило стабилно снабдевање становништва и привреде.

Михајловић је саопштила да ће инспекција контролисати примену поменуте уредбе, уз напомену да су за непоштовање њених одредби предвиђене новчане казне.

Она је нагласила да ће држава обезбедити средства за инфраструктуру у топланама како би оне у наредних годину до две биле енергетски ефикасне и модернизоване.

Такође, Михајловић је истакла и да је предвиђено да топлане до 2015. године пређу на наплату грејања по утрошку, и додала да ће бити расписан централизован тендер за набавку калориметара, за шта ће бити издвојено 3,6 милиона евра.

Према њеним речима, ефикасност топлана у Србији сада износи између 30 и 45 посто, док би увођењем когенеративних простројења за производњу струје и топлотне енергије ефикасност требало да буде од 80 до 95 посто.

Михајловић је истакла да потраживања топлана у Србији износе 20 милијарди динара, а да оне саме дугују између 35 и 37 милијарди динара.

Министар регионалног развоја и локалне самоуправе Верица Калановић најавила да је да ће то министарство, заједно са Министарством енергетике, развоја и заштите животне средине, радити на краткорочним и дугорочним мерама за увођење одрживог система снабдевања топлотном енергијом, који ће грађанима омогућити квалитетно и безбедно грејање.

Калановић је навела да ће Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе препоручити локалним самоуправама да топлане отпишу камате на дугове грађана и привреде за грејање.

Предложени отпис камата ће, како је истакла, важити само уз репрограм дуговања, односно отплату главнице на рате.

Калановић је саопштила да ће препорука о отпису камата на дуговања грађана и привреде за грејање ићи истовремено са предлогом о отпису камата на дуговања топлана за енергенте.

                                                                                     

Преузето:  Пословно јутро

За годину и по наплата грејања по утрошку обавезна за све топлане. Грејење по утрошку значи газдовање топлотном енергијом. Домаћинства одлучују шта ће и колико грејати и сами подешавају температуру. Тако контролишу и своје рачуне, колико потроше, толико плате.

Предлог закона о енергетској ефикасности, који Скупштина треба да усвоји до краја недеље, обавезује све топлане да до 2015. године пређу на наплату грејања по утрошку. За тај посао Влада најављује помоћ топланама. Протекле седмице почела је и четврта фаза обнове даљинских система, коју Влада спроводи уз помоћ Немачке. Очекује се уштеда енергије и до 30 одсто.

Грејење по утрошку значи газдовање топлотном енергијом. Домаћинства одлучују шта ће и колико грејати и сами подешавају температуру. Тако контролишу и своје рачуне, колико потроше, толико плате.

Четвртина домаћинстава има централно грејање из топлана и плаћа по квадратном метру стана, што је већини прескупо. Од 58 даљинских система, само у Суботици, Бечеју, Шапцу и Бачкој Паланци обрачунавају грејање по потрошњи, а још 20 топлана најављује да ће тај начин примењивати од јесени. Остале имају око годину и по да се припреме.

„Сходно томе градска управа мора донети одлуку да сви потрошачи, односно корисници грејања у Ваљеву плаћати по потрошњи. Што се тиче топлане, она је спремна“, каже Иво Стојковић, директор Топлане у Ваљеву.

За наплату по потрошњи неопходно је да се у зградама уграде мерачи и делитељи топлоте, а у становима вентили на радијаторима. За просечан стан од 60 квадрата та инвестиција кошта до 250 евра. Предвиђено је да домаћинства вентиле отплаћују на рате, најмање три године, кроз рачуне за грејање. Топлане имају подршку Владе.

Министарка енергетике Зорана Михајловић рекла да ће обезбедити топланама, односно локалним самоуправама да набаве калориметре за сваку зграду, како би практично грађани што мање били оптерећени преласком мерења по утрошку.

Од 2000. године, немачка влада кроз донације и повољне кредите своје Развојне банке помаже српске топлане. До сада су инвестирали 800 милиона евра.

„У протекле три фазе пројекта обнове српских топлана, који помаже Немачка, у осам топлана подигнута је енергетска ефикасност за 10 одсто“, каже Хајнц Георг Вилхелм, амбасадор Немачке у Србији.

У европским земљама, грејање се углавном обрачунава по потрошњи. Користи су вишеструке, уштеда горива и топлотне енергије мања је у просеку за петину.

Извор: РТС

Преузето:  Линк –  Пословно јутро