Parajumpers sale www.airbrushhenk.nl Parajumpers sale http://www.unifem.ch canada goose sale Canada Goose jas http://www.canadagooseoutlets.be https://www.gasinc.nl
Историјат ЈКП Топлана Бор

Како би се створила што јаснија слика о Топлани Бор и целом топлификационом систему, потребно је подсетити се на краћи историјат развоја погона Термоелектране (ТИР) и топлификационе мреже у Бору.

 

Све до проласка далековода 380 КВ из Ђердапа 1 (1971.год.) основна делатност погона Термоелектране је била производња електричне енергије са седам парних котлова и четири парних турбина (2+2+4+12 МW) за потребе погона РТБ-а и малог броја станова у окружењу.

 

Након пуштања у рад хидроелектране Ђердап, далековод из правца «Костолац» је постао резервни, па је снабдевање индустрије струјом постало сигурније и јефтиније.

 

Тада се дошло на идеју да се производни капацитети Термоелектране искористе за производњу топлотне енергије за потребе технолошког процеса у погонима РТБ-а, и грејања пословних просторија.Уместо у турбине, пара је усмерена у новоизграђену топлотну станицу и вреловод. Изградњом новог вреловода (2xНО150мм) према новоизграђеном Дому културе 07.04.1973. године, започела је топлификација Бора.

 

Већ децембра 1973. године, од 1575 станова који су се грејали из локалних котларница, на новоизграђени вреловод прикључено је 174 станова укупне површине од 9.246 м2 као и 7.398 м2 пословног простора. То је било 16,27% од укупне површине која је грејана из локалних котларница. У том периоду, расположива топлотна снага из котлова Термоелектране и Топионице била је 80+25 МW.
Следећи корак била је израда пројекта за повећање броја корисника јефтиног начина грејења, поготову што је топионичка пара у летњем периоду и даље коришћена за производњу електирчне енергије.

 

Изградњом нове топлотне станице ТП-2 и магистралног вода «А» НО400 мм од Термоелектране до IV месне заједнице 1977. године, отпочела је прва фаза топлификације у улици Г.П. Илића, Дуплекса, Випера, Ламеле, као и објеката у ул. А. Споменице, II километар и стари центар Бора (1978/1979).

 

Након прикључења објеката из «Б» групације у V месној заједници у мају 1980. године већ је било прикључено 58 МW снаге на топлификациони систем града, и 48 МW на топлификациони систем РТБ-а.

 

Као први резултат тога, било је искључење 29 локалних котларница на мазут или лож уље и угаљ, и дат је допринос побољшању квалитета ваздуха у еколошки загаденој средини.

 

Године 1981., у циљу праћења планираног развоја Бора, урађена је смела студија којом је предвиђена изградња нове Топлане са још два вреловодна котла снаге по 58 МW и пратећом топлотном станицом и вреловодима НО 600мм, НО450мм, НО350/300мм,. као и везе са постојећим вреловодима.

 

Изградња нове Топлане је трајала од 1982. до 1987. године, и у том периоду Топлана је била оптерећена са 86 МW снаге.

 

Завршетком, и пуштањем у рад нове топлане, створени су услови за престанак рада парних котлова бр.2, 3 и 4 који датирају из 1932. године, постројења који су сагоревали фину угљену прашину без икаквог система прећишћавања димних гасова, и са ниским димњацима. То су уједно били и највећи емитери пепела у Бору.

 

У току 1987. и 1988. године, на топлификациони систем су прикључени: МЗ “Центар“, МЗ “Север“, индивидуално насеље ГХИ, спортска дворана, Медицински центар и новоизградени објекти у НГЦ. У том периоду прикључени конзум достигао је око 120 МW.

 

У току 1989. год. прикључени су објекти у МЗ “Металург“, индустријска зона VII км, део МЗ “Старо Селиште“, спортска дворана са базеном, и новоизграђени објекти у НГЦ-у са достигнутих 155 МW.

 

Веома брза експанзија топлификације града, уз све чешће проблеме у раду са старим котловима, намеће потребу за проширењем топлане. Овог пута, у производним капацитетима. Тиме би се створили реални услови за потпуну топлификацију града.

 

“Студија развоја енергетике до 2010.године, урађена 1991. године, била је подлога за уговор о изградњи још једног вреловодног котла од 58 МW, који би као гориво користио мазут, а у перспективи и земни гас. Тиме би се у потпуности превазишли проблеми, и створили услови за поузданији и ефикаснији рад топлане у свим условима експлоатације. Изградња је поверена ФОД-у Бор.

 

У ратном окружењу и санкцијама УН, изградња се је одвијала врло споро, тако да је котао завршен крајем 1996. године. Пуштање котла (ВК-3) у рад, ишло је несигурно.

 

Без обзира на проблеме, са новим котлом до краја 1999. године пуштена је у рад ТП-5 (МЗ “Старо Селиште“) и ТП-6 (МЗ “Ново Селиште“) као и три подстанице у МЗ “Слога“.

 

Захваљујући хуманитарној помоћи од 1200 тона мазута (“Енергија за демократију“) од 05.02. до 20.02.2001. године, успешно је обављен пробни рад вреловодног котла на мазут (ВК-3), тако да је расположиви капацитет топлане сада око 240 МW, а прикључени конзум око 210 МW снаге.

 

Променом политичке ситуације у Србији, и одлуком локалних органа власти, у току 2002.године формирано је Јавно комунално предузеће “Топлана“ Бор.
Из Топионице и рафинације бакра, тада су издвојени ВК-1 и ВК-2 (58+58 МW), са припадајућим инсталацијама и објектима, као и примарна и секундарна (вреловодна и топловодна) мрежа у комуналној средини без ВК-3 који је и даље у власништву ТИР-а односно РТБ БОР.

 

Уредио: дипл. инж. Миомир Цветковић

); ?> product-key-for-Windows-8-Professional Windows-8.1-Enterprise-key-original buy-genuine-Windows-8.1-Standard-key Office-Professional-Plus-2013-license-key Windows-8-Professional-serial-key Office-Professional-Plus-2013-64-bit-cd-key key-Windows-Server-2008 windows-7-ultimate-key-serial Office-2010-key-oem Office-Professional-Plus-2013-key-cheap activation-of-windows-server-2012 windows-server-2012-r2-installation changing-the-product-key-in-server-2012 change-product-key-in-windows windows-server-2012